Hemofarm - Vesti - Super priča #3 – Interne komunikacije

Pitanje internih komunikacija u jednoj kompaniji zapravo je pitanje efikasnosti njenih zaposlenih, njihovog zadovoljstva i motivacije. Koja su to njihova dostignuća, poslovni uspjesi ili čak problemi – u kompaniji jedna osoba uvijek prva sazna ukoliko svoj posao obavlja na pravi način. Da je tako potvrđuje i ova SUPER priča čiji je glavni akter Dalibor Radić, menadžer internih komunikacija u Hemofarmu.

Kod Dalibora Radića nema mnogo vrsta podjela. Bijelo je uglavnom bijelo, crno je crno i rijetko kada sivo. Ipak, kod njega je najčešća podjela geografske prirode, na zeme i ne-zeme, a ima i onih ličnijih skupova podjela na Zemu sa velikom slovom i prosto zemu. Oni koji su zaslužili veliko slovo ovakve priče i pišu.

Super priča broj 3 – Interne komunikacije – kanal kome se veruje

Super priča broj 3 – Interne komunikacije – kanal kome se veruje

Svako ko je jednom radio s Daliborom zna koliko on poštuje informaciju i daje sve od sebe da je prenese na pravi način - objektivno i pravovremeno poštujući sve postulate novinarskog zanata. Ponekad se to dešava uz tonu vaganja, ispisivanja, upeglavanja, prepravljanja… Ali, na kraju dana svi znaju da kada se vijest nađe na portalu ili stigne mejl Internih komunikacija – to je to. U to se vjeruje.

„To je minimum koji se očekuje od svakog dobrog internog komunikatora. Međutim, ljudi sve više primećuju kako je ta informacija upakovana. Neki tekstovi moraju biti hladni i korporativni. Malo je tekstova gde pišem dušom. Ima to svojih razloga. Što se tiče pandemije, kad je početkom marta formiran Krizni tim i kada su imenovani njegovi članovi, zvao sam ih da me ni slučajno ne zaborave :) Naime, imao sam i pre krizne interne komunikacije, od H1N1 epidemije 2009. do majskih poplava 2014, i ako sam nešto shvatio da radi posao, to su bile tačne i blagovremene interne informacije”, kaže Dalibor.

„Daj reci, molim te, šta kažu oni tvoji?”

Isto je prepoznala i njegova koleginica Bojana koja je u nominaciji za SUPER priču istakla: „A onda stiže dobro poznat mejl od Kriznog štaba i Internih komunikacija. To se kod mene u kući čitalo kao nekad Dnevnik u pola osam. Kad deda gleda Dnevnik i mušice moraju da ćute! Informacije od Internih komunikacija su bile uvek jasne i konkretne, bez zamotavanja i uvijanja, blagovremene. Ovaj izvor informacija vremenom je postao jedini koji smo slušali, jedini kome smo rešili da verujemo, jedini za koji smo imali strpljenja i poverenja. Što bi moj muž rekao, gaseći nervozno TV: „Daj reci, molim te, šta kažu oni tvoji?”.

„Oni tvoji” (čitaj Dalibor) preslušali su te iste informacije i sakupili naše informacije iz Hemofarma, ali umjesto bombastičnih naslova tipa „Strašna vijest”, „Saznajte koliko” i sličnih „novinarskih bombi”, iste te informacije su isfiltrirali i prenijeli one najvažnije, jer upravo to dobri novinari rade. Prenose informaciju, a jednom novinar je uvijek novinar.

Iz lične arhive. Kad god je kriza, interni komunikator ima odgovornost da obezbedi tačne, pouzdane i blagovremene informacije.

Oni koji su duže u kompaniji svjedočili su rastu i razvoju internih komunikacija pod Daliborovom palicom. Mnogo je znanja, vremena i truda potrebno kako bi se uspostavile i razvile interne komunikacije kakve ima Hemofarm. Dalibor se prisjeća svoj posljednjeg intervjua za posao u Hemofarmu.

„Tada sam rekao da će nam samo za razvoj novih kanala i unapređenje postojećih trebati tri godine. No, naravno da je bilo i neuspeha na tom putu. Ne bežim od toga, npr. mobilni intranet portal je imao baš slabu čitanost, pa smo ga ugasili. Od svih ciljeva koji sam zacrtao sebi prvog dana u Hemofarmu, dva mi se još uvek migolje. Prvi je naći način da zaista doprem do ljudi na proizvodnim sajtovima koji ne koriste mejl i slabo posećuju intranet. Mada, tu se HfTV pokazao prilično efikasnim jer neretko umem da čujem da su nešto videli na displejima i to najčešće u restoranu. Drugi cilj je napraviti intranet na rumunskom jeziku za kolege iz Temišvara. U saradnji sa Globalnim komunikacijama STADA grupe, verujem da ću uspeti da ga uskoro prekrižim sa spiska. Da se vratim na prvi cilj. U duši nosim svoj kraj, tvrdoglavi sam Semberac i neću prestati da pokušavam ;).”

Semberac

Neka niko ne sumnja da će prestati da pokušava, a ko iole poznaje Semberce nije ni na trenutak posumnjao. Ipak, kada je shvatio da Bojanina nominacija znači i priču o njemu, nelagoda je bila opipljiva rukom i to preko Teamsa.

„Sa jedne strane sam srećan, kao i svako od nas, kad se prepozna naša privrženost kompaniji i zalaganje. Sa druge strane, imam strašan osećaj nelagode. Mislim da je ovo prvi put u životu da se interno piše o meni. Posao internog komunikatora je rudarski, a rudare obično vidimo u medijima kad se desi nešto loše. Drugo, posao je takav da uspeh zavisi od odnosa koji uspostaviš sa ljudima. Trudim se da svima izađem u susret, bez obzira ko su, šta i gde rade. Ipak, blisko sarađujem sa svim članovima menadžmenta, a kao što izreka kaže - Ko je blizu vatre… Stoga sebe stalno uveravam da je to sve ipak zasluženo.”

Oni koji svakodnevno rade s njim znaju koliko je zasluženo i to se ne preispituje, jer aksiom se ne dokazuje. Mnoge vatre je ugasio, a mnoge spriječio da planu. Njegova transparentnost nije svakodnevna praksa u većini kompanija, ali ni Dalibor nije većina komunikatora, a ni Hemofarm nije većina kompanija.

Upravo je takav put i doveo do ove priče. Konstantna komunikacija sa zaposlenima, dijeljenje informacija, iskustava i sadržaja, kako na portalu, tako i na HfTV-u ili putem mailova jača osjećaj uključenosti i sudjelovanja u životu naše kompanije. Jedna od novina bio je i 'semafor' na Intranetu gdje u svakom trenutku možete vidjeti stanje zaraženih i ono još važnije stanje izliječenih od COVID-19.

„A je l’ ti ok da ovo podelim sa njima?”

Bojana, u svom pismu, kaže da je Dalibor legenda internih komunikacija. „Taj čovek tako vešto ume da unese mir u neke krajnje uznemirujuće i teške teme, a da pritom ostane jasan, direktan i da taj tekst u celini ima jednu mrvicu 'Idemo dalje zajedno' note za koju se hvatamo da nam ostane. To što njemu nije bilo teško da danju i noću deli informacije na pravi način, pažljivo osmisli komunikaciju, dopre do svih – to je meni značilo tako mnogo i pomoglo mi da ostanem mentalno ok u jednom ozbiljnom vihoru. Na kraju, dajem mu jedan profi feedback na hodniku, a on kaže: 'Hvala ti mnogo na ovome. Stvarno mi znači. Nego, nisam to ja, to je ceo moj tim. Nisam stvarno samo ja. A je l’ ti ok da ovo podelim sa njima?' I opet me oduševi.“

Nije floskula, pohvale za rad Daliboru znače i motivišu ga. Tako je i Bojaninu podijelio sa svojim timom. U 10:00 svaki dan održava se sastanak Tima za komunikacije i na tom mjestu sve se dijeli, a svaka pohvala pojedincu, jeste pohvala timu. Dalibor ističe upravo podršku svog tima.

„Mislim da ljudima nije baš poznato koliko su Korporativne komunikacije i poslovi mali i efikasan tim, prilično manji od svih kompanija u kojima sam do sada radio. Interne komunikacije su u mom domenu, ali da nije podrške tima, pitanje je kako bi to sve izgledalo. Koliko mogu u masi svojih obaveza, svi pomognu. Nikada mi se nije desilo da sam zatražio pomoć, a da je nisam dobio. Umem da kažem da je moja crvena linija kada mi neko u timu ’podmeće nogu’. Da je naš tim takav, ne bih dugo ostao da radim u Hemofarmu. Imamo mi svoje trenutke, različite stavove i neretko ih sučeljavamo. Kod nas se nikad ne zna kada i kako će se završiti timski sastanak, ali se zna da kad dođe 'stani-padni', tu smo jedni za druge.”

„U timskoj snazi je ključ uspeha” – kaže Dalibor

Zatvorski zidovi su žute boje

„Da me neki anketar pita – koja je boja zatvorskih zidova, odgovorio bih – žuta. To je boja zidova spavaće sobe i u njih gledam više od godinu dana. Da nije svakodnevnih sastanaka sa timom, mislim da bih odavno sagoreo. U Komunikacijama zaista vredi ona sintagma - stalno dostupan. Čini mi se nemogućim dobro raditi ovaj posao da nije tako. Jedva čekam da se vratim za svoj radni sto. Od onih sam frikova koji vole open space. Generalno mi nije problem da na poslu stavim sluške i isključim se da bih izbegao ometanja. Sad mi ponekad i te distrakcije nedostaju”, dodaje Dalibor u nadi da će se aktuelna pandemija uskoro završiti a povratak starim radnim navikama i odlascima na posao postati opet deo naše svakodnevnice.

Dalibor ima znanje, a ono što je najvažnije jeste da to znanje želi i zna da podijeli sa drugima. Interne komunikacije jesu često, kako sam kaže, rudarski posao, ali to komunikacije uglavnom i jesu. Bez obzira da li sprema tekst, servisnu informaciju ili prenos town halla umotan u gomilu kablova (da, to radi Dalibor, a ne ultra-mega-giga produkcijska kuća), njegova posvećenost svom poslu je potpuna i istinska.

Šta je Hemofarmova SUPER priča?

To su prisnije priče o ljudima i timovima u našem okruženju od kojih neke vremenom mogu da postanu i kompanijske legende.

To su priče o kolegijalnosti, srčanosti, požrtvovanju, odgovornosti, promišljenosti, priče koje međusobno razmenjujemo kada želimo nekoga da pohvalimo, ne zato što se to očekuje, već zato što se to zaslužilo.

To su naše super priče i kao takve zaslužuju da se čuju i dele kako unutar tako i van naše organizacije.

Ukoliko ste propustili prethodne SUPER priče, možete ih pročati ovde: SUPER priča #1, SUPER priča #2