Hemofarm

Stoga je bilo sasvim prirodno da se u 2021. godini pozabavimo kompleksnom temom kakva je pandemija izazvana koronavirusom. U prethodnom Zdravstvenom izveštaju koji je objavljen u junu 2020. godine, glavno istraživanje smo proširili dodatnim pitanjima o raspoloženju ljudi na početku krize izazvane koronavirusom. Danas, uz pomoć 30.000 Evropljana, osvrnuli smo se na godinu dana Covid-19 pandemije i pitali: Šta nam je kriza učinila? Kako je ova vanredna situacija uticala na naše mentalno zdravlje? Ko je dao poseban doprinos i pomogao nam da prevaziđemo krizu, malo po malo – sve do današnjeg dana? Kako su prošli naši zdravstveni sistemi? Da li sada više cenimo naše zdravlje i da li smo spremni da uložimo više u njega? Kada sumiramo sve, možemo slobodno da kažemo da je trenutno atmosfera oprezno optimistična.

“

Zdravstveni izveštaj kompanije STADA za 2021. godinu otkrio je da su farmaceutske kompanije među najvažnijim učesnicima u borbi protiv pandemije Covid-19. Unapred se radujući, posvećeni smo daljoj izgradnji poverenja koje nam građani ukazuju. Kao snažan i pouzdan partner na strani ljudi u Evropi i širom sveta, delujemo u skladu sa našom tvrdnjom da brinemo o zdravlju ljudi - naročito u teškim vremenima poput ovih.

”

PETER GOLDŠMIT
generalni direktor STADA grupe

Poverenje

Ako nas je Covid-19 ičemu naučio, to je sigurno da okosnicu našeg društva čine zdravstveni sistem koji dobro funkcioniše i ljudi koji ga održavaju. Stoga ne čudi što 81 odsto Evropljana smatra da su radnici na prvoj liniji u bolnicama najviše doprineli prevazilaženju pandemije. Iskustva stečena tokom pandemije promenila su našu perspektivu o mnogim stvarima. Paradoksalno, to je takođe navelo mnoge Evropljane da preispitaju svoje mišljenje o novim načinima lečenja u zdravstvenom sektoru. Kad je reč o zdravstvenim pitanjima, saznali smo da evropsko poverenje nije lako zadobiti, a može vrlo brzo da se izgubi.

Kriza poverenja? Evropljani računaju na konvencionalnu medicinu i zdravstvene sisteme – uglavnom

71 odsto Evropljana je i dalje zadovoljno svojim zdravstvenim sistemom

Lekari i medicinske sestre navedeni su kao najvažniji akteri u borbi sa koronavirusom (81 odsto)

Odobravanje lečenja na daljinu putem veb kamere u padu - uprkos Covid-19

Nijedan drugi događaj u novijoj svetskoj istoriji nije iz temelja promenio naš život kao što je to uradila pandemija izazvana koronavirusom. Naizgled preko noći, sve se promenilo. Kada je Evropa ušla u karantin, njeno stanovništvo je prešlo da živi u kombinaciji režima hibernacije i preživljavanja, sklanjajući se kako bi napravilo mesta za odgovorne ljude: posebno za radnike na prvoj liniji odbrane, kojima je pre svega bilo potrebno da nas vrate na pravi put. Bez sumnje, mnogo je stvari sa kojima ćemo morati da se suočimo i koje treba da prihvatimo u periodu nakon pandemije. Ne samo sa izgubljenim životima za kojima žalimo, već i kako smo se, uopšteno gledajući, nosili sa situacijom. Sasvim je jasno da je Covid-19 je ostavio trag na Evropljanima. Ali kakvi ćemo izaći iz pandemije? Šta smo naučili? Kome ćemo verovati? Ko treba da nadoknadi neke stvari posle pandemije i šta to znači za našu budućnost?

Mentalno zdravlje

Covid-19 je Evropljanima uzeo danak: od beskrajnih karantina, ograničenja kontakata i kretanja ili stalnog straha da ćete se vi ili vaši voljeni razboleti, do rada od kuće dok brinete o deci (i sebi) i nastavljanja dalje uprkos svemu, pokušavajući da sve konce držite u svojim rukama. Rezultat nakon godinu dana pandemije: svaki četvrti Evropljanin oseća veliki stres, toliko da se muči da se opusti, dok svaki treći ima povećani nivo anksioznosti izazvane pandemijom. Znači, nije sve OK.

Čudovište pred našim vratima: Kako je COVID-19 uticao na naše mentalno zdravlje

Gotovo svaki treći Evropljanin prijavljuje povećan nivo anksioznosti zbog pandemije

Unutrašnji nemir i stres pogađaju svakog četvrtog Evropljanina, dok 15 odsto njih ima problema sa spavanjem

Procenat Evropljana koji su sami procenili da im preti sagorevanje ostaje visok i iznosi 54 odsto

Evropljane manje muči mogućnost da će se razboleti od Covid-19 nego nemogućnost da se sastanu sa porodicom i prijateljima

Izazovi sa kojima su se u prethodnih nekoliko meseci suočili Evropljani su višestruki. Ali i pored stotina hiljada žrtava koje je izazvao Covid-19 širom Evrope, svakodnevni život je nastavljen, iako na suštinski drugačiji način. Pored novih organizacionih veština koje su bile potrebne kako bi se uskladila celodnevna briga o deci sa poslom koji traje od 9 do 5, opasnost od zaraze virusom vrebala je, činilo se, sa svih strana. Preduzete mere za sprečavanje daljeg širenja koronavirusa dovele su do razdvajanja porodica i prijatelja na duži vremenski period, zbog čega su se mnogi osećali usamljeno i izolovano. To je samo pogoršalo postojeće probleme koje mnogi Evropljani imaju sa mentalnim zdravljem, a nesumnjivo dovelo i do novih. Šta je najviše brinulo Evropljane tokom ovih teških vremena? Šta im je pomoglo da ostanu jaki? Da li smo već na pragu nove pandemije, i to one koja se tiče problema sa mentalnim zdravljem?

Lekovi

Nosimo maske za lice, držimo odstojanje, redovno peremo i dezinfikujemo ruke. Ove osnovne mere predostrožnosti odavno su postale naša druga priroda. Covid-19 nas je, na mnogo načina, primorao da promenimo svoje navike - ali da li će se nove navike koje smo stekli zadržati? Sudeći po rezultatima istraživanja, to je vrlo verovatno. Svaki peti Evropljanin planira da nosi zaštitnu masku za lice i posle završetka pandemije koronavirusa, a jedna trećina namerava da održava preporučenu minimalnu distancu. Pošto se veći deo svakodnevnog života odvijao kod kuće, kome su se Evropljani obraćali za zdravstvene savete u doba Covid-19? A gde su radije kupovali lekove tokom pandemije?

Ostanite kod kuće, ostanite zdravi: Da li je Covid-19 zauvek izmenio naše zdravstvene navike?

Lokalne apoteke su i dalje najpopularnije mesto za kupovinu lekova za 43 odsto Evropljana

22 odsto Evropljana planira da nastavi da nosi zaštitnu masku za lice i posle pandemije Covid-19

45odsto Evropljana je obraćalo više pažnje na zdravu ishranu tokom pandemije

Prilikom kupovine lekova i dodataka ishrani, Evropljanima je važniji brend nego faktori koji utiču na životnu sredinu

Budući da je veći deo društvenog života mesecima na čekanju, Covid-19 nam je pružio dovoljno prilika da usporimo i procenimo naše trenutne životne navike i razmislimo o tome koliko one zaista povoljno utiču na naše zdravlje. Malo je verovatno da će neke od navika koje su stvorene tokom pandemije - bilo da smo ih sami sebi uveli ili ih je nametnula vlada - biti potpuno napuštene posle pandemije, jer su nekim Evropljanima pomogle da prebrode ove teške mesece. Koje su to navike koje su Evropljani promenili tokom pandemije i koje će od njih verovatno opstati?

Prošla godina nas je naučila da je zdravlje uvek na prvom mestu. Kada je zdravlje drugih ugroženo to utiče i na naš suživot. Stoga ne čudi što je zdrav način života postao važniji za 1 od 2 Evropljana. A u okviru tog trenda, dodaci ishrani koji mogu da se uzimaju da potpomognu naše zdravlje, našli su se u središtu ove pomame koju je izazvao COVID.

Sve oči uprte su u zdravlje: Evropljani teže zdravijem načinu života – i spremni su da prihvate novitete

84 procenata Evropljana smatra zdrav način života važnim

Gotovo 3 od 4 Evropljana sada uzima dodatke ishrani

38 procenata Evropljana je isprobalo novi sport i trendove u ishrani

Zdrava ishrana igra glavnu ulogu

Tokom pandemije, zdravlje je postalo mnogo veći prioritet Evropljana. STADIN Zdravstveni izveštaj za 2021. godinu prikazuje nove trendove u ishrani, sportu i fitnesu, kao i novi fokus na dodatke ishrani. Velika većina Evropljana kaže da je pandemiju shvatila kao priliku za usvajanje zdravijeg načina života. Samo 30 odsto nije uložilo više od uobičajenog u svoje zdravlje u prošloj godini. Ostali su spremni da potroše i da se više fokusiraju na svoje zdravlje.

Kako se promenilo ponašanje vezano za zdravlje?

23 procenata Evropljana je poručilo više zdravstvenih proizvoda preko interneta, 21 procenat je tražio dodatne savete u apotekama i napravio zalihe u svom ormariću sa lekovima, 16 procenata njih je preuzelo fitnes aplikacije. Sve u svemu, zdravlje je na vrhu liste prioriteta: 84 procenata Evropljana veruje da je zdrav životni stil bitan. U osnovi toga je: uravnotežena ishrana, kao i trendovi u sportu i ishrani. 35 procenata Evropljana je nedavno uključilo neki oblik fizičke aktivnosti u svoje svakodnevne aktivnosti i pokušalo je da više vežba u poslednjih nekoliko meseci. Konkretno, fitnes trendovi kao što su joga, hula hoop i aerobik postali su veoma popularni jer su teretane ostale zatvorene tokom karantina.

Pored ovoga, zdrava ishrana je takođe dobila na značaju: gotovo 1 od 2 Evropljana je usvojio zdraviju i izbalansiraniju ishranu tokom prošle godine. Ali šta karakteriše zdravu ishranu? 42 procenta pridaje važnost svežim i visoko-kvalitetnim proizvodima i spremno je da investira više u zdravu ishranu. Mnogi Evropljani su tokom prošle godine isprobali nove sportove i trendove u ishrani kao što su HIIT (Intervalni trening visokog intenziteta), pilates, princip - tuce zdravih namirnica dnevno (Daily Dozen Principle) ili ishrana bazirana na biljkama; međutim 17 procenata takođe kaže da još uvek nisu otkrili ‘pravi’ sport ili trend u ishrani.

Dodaci ishrani su u trendu

Za dodatke ishrani vlada veliko interesovanje, i oni se nalaze visoko na listi izbora zdravog načina života. Pandemija je osnažila obezbeđivanje važnih vitamina i minerala i njihovu važnost. 73 procenata Evropljana kupuje i koristi dodatke ishrani. Oni su još popularniji u populaciji između 18 do 34 godine (81 procenat).

Tokom protekle godine, samo-prijavljena upotreba dodataka ishrani porasla je za skoro trećinu (29 procenata) zbog korone. Naime, žene (33 procenata) su uzimale više suplemenata od muškaraca (25 procenata). Još jedan interesantan nalaz: 34 procenata Evropljana koji žive u urbanim centrima (sa više od 500,000 stanovnika) počelo je da koristi dodatke ishrani tokom proteklih meseci, u poređenju sa samo 24 procenata ljudi iz seoskih sredina.

Ali gde kupiti dodatke ishrani u doba karantina i straha od infekcije? Uprkos svim ograničenjima, apoteka i dalje ostaje mesto broj jedan gde se kupuju dodaci ishrani (22 procenta). Na drugom mestu su supermarketi sa 14 procenata, a odmah za njima su apoteke na internetu (13 procenata).