Maksimalni rezultati lečenja uz minimalne neželjene posledice

Lekar i farmaceut trebalo bi da deluju kao jedinstven tim u postizanju najvažnijeg cilja, a to je optimalno lečenje bolesnika, osnovni je zahtev Svetskog proširenog koncepta farmaceutske prakse, koji nalaže viši nivo farmaceutske zaštite i aktivniju ulogu farmaceuta u terapiji pacijenata.

Uloga farmaceuta u zdravstvenom sistemu značajno je proširena u razvijenim zemljama tokom poslednje dve decenije. Pharmaceutical care, odnosno Savremena proširena koncepcija farmaceutske prakse, od farmaceuta kao stručnjaka za lek, zahteva ne samo intenzivniji rad na polju zdravstvene edukacije i promocije zdravlja, već i aktivno učešće u praćenju propisivanja lekova, njihovoj primeni i praćenju efikasnosti i bezbednosti terapije kod pacijenata.

„Tradicionalna uloga farmaceuta u pripremi, distribuciji i izdavanju lekova novim se konceptom značajno menja i širi u smislu pružanja kvalitetnije farmaceutsko-terapijske usluge. Model širenja fokusa sa leka i na pacijenta, koji nalaže novi Svetski koncept farmaceutske zaštite, donosi farmaceutu povećanu odgovornost i obaveze, potrebu za stalnim stručnim usavršavanjem, ali je to i put ka boljoj zaštiti pacijenta i njegovoj većoj sigurnosti. Ovo je posebno važno kod pacijenata koji upotrebljavaju novije lekove, kako bi se na vreme uočili eventualni neželjeni efekti ili neočekivane pojave”, kaže magistar farmacije-diplomirani farmaceut Katarina Barudžija, regionalni RX produkt menadžer iz kompanije Hemofarm.

Lekar i farmaceut bi trebalo da čine jedinstven tim, sa obavezom farmaceuta da osigura da se prilikom propisivanja leka primene sve mere bezbedne upotrebe određenog leka, kao i da bude upoznat sa svim faktorima rizika vezanim za pojedinog pacijenta.

„Individualni pristup pacijentu sastavni je deo širenja koncepta personalizovane medicine i svakako put ka uspešnijem lečenju, te osnov sprovođenja efikasne, bezbedne farmakoterapije kako bi se postigli maksimalni rezultati lečenja uz minimalne neželjene posledice. Nove tehnologije omogućavaju lekarima da danas mnogo bolje razumeju prirodu određenih bolesti, ali daju i mogućnost za specifičnom, ciljanom terapijom koja može biti delotvorna kod određenih tipova bolesti. Posebna kategorija pacijenata u koju se ubrajaju: trudnice, deca, osobe sa oslabljenom funkcijom jetre ili bubrega, pacijenti sa hroničnim bolestima, zahtevaju dodatni oprez pri odabiru leka ili određivanju doze leka”, objašnjava naša sagovornica.

Nova proširena koncepcija farmaceutske prakse, od farmaceuta zahteva da aktivno doprinosi stručnom usavršavanju ostalih zdravstvenih radnika po pitanju efikasnosti lekova i mera bezbednosti njihove primene, a u apoteci da kroz zdravstvenu edukaciju gradi sa pacijentima odnos baziran na razumevanju, saosećajnosti, pristupačnosti.

„Neželjene efekte lekova moguće je svesti na minimum upotrebom najbezbednijih lekova iz određene terapijske grupe, optimizacijom doze leka kao i adekvatnim načinom primene. Jedna od ključnih pretpostavki za uspeh svake terapije jeste da pacijent ili staratelj pacijenta, budu kvalitetno informisani od strane farmaceuta kako da na pravilan način upotrebljavaju lekove, a to je i odličan način da se kod pacijenta razvije osećaj sigurnosti i poverenja”, objašnjava farmaceut Katarina Barudžija. Poželjno je i da farmaceut u razgovoru sa bolesnikom istakne značaj redovnog uzimanja propisane terapije. U Srbiji, pacijenti ne pokazuju uvek odgovornost po tom pitanju. Slikovit primer su oboleli od visokog krvnog pritiska od kojih se leči tek svaki treći, a tek svaki deseti ima adekvatno korigovan krvni pritisak. Posledice zdravstvene neprosvećenosti mogu da budu pogubne.

„Kod pacijenata koji zanemaruju savete lekara i lekove ne uzimaju na propisan način, mogu se javiti posledice, kao što su pogoršanje kliničke slike, veći broj komplikacija, invaliditeta, pa i mortaliteta. Zdravstvena statistika nas upozorava da je nelečeni visoki krvni pritisak uzrok 84% moždanih udara i 2/3 infarkta srca, a to nije moralo da se desi, jer farmaceutska industrija danas razvija visoko efikasne lekove pa se i najteži oblici hipertenzije mogu uspešno držati pod kontrolom”, sa žaljenjem ističe farmaceut Katarina Barudžija.

Savet apotekara spremni i dodatno da plate

Zdravstveno istraživanje kompanije STADA za 2023.godinu, koje je obuhvatilo 16 zemalja među kojima je i Srbija, otkriva da upravo građani Srbije u najvišem procentu 79% bar jednom mesečno posete apoteku, a slede ih Italijani 73% i Španci 72%. Svaki četvrti Evropljanin izražava želju da u apoteci ima mogučnost individualnog savetovanja sa farmaceutom o zdravlju i spremni su da takvu uslugu dodatno plate. Svaki drugi u apoteci bi tražio savete o ishrani, 53% bi želelo merenje vitaminskog statusa, 65% merenje visine šećera u krvi ili proveru visine pritiska, a 61% Evropljana je voljno da posebno plate i savet apotekara o diskretnijim zdravstvenim tegobama.