Ovaj web sajt koristi kukije i slične tehnologije da pruži najbolju moguću funkcionalnost i prikaže sadržaje u skladu sa vašim interesima na našem sajtu i društvenim mrežama.
Mi poštujemo vašu privatnost i procesuiramo podatke samo u marketinške i funkcionalne svrhe ukoliko nam date vaš pristanak klikom na "Prihvatam".
Vaša podešavanja vezana za kukije možete izmeniti u bilo kom trenutku klikom na podešavanja privatnosti.

Uslovi korišćenja
Obaveštenje o privatnosti
Podešavanja
Ovaj web sajt koristi kukije i slične tehnologije da pruži najbolju moguću funkcionalnost i prikaže sadržaje u skladu sa vašim interesima na našem sajtu i društvenim mrežama.
Mi poštujemo vašu privatnost i procesuiramo podatke samo u marketinške i funkcionalne svrhe ukoliko nam date vaš pristanak klikom na "Prihvatam".
Vaša podešavanja vezana za kukije možete izmeniti u bilo kom trenutku klikom na podešavanja privatnosti.

Uslovi korišćenja
Obaveštenje o privatnosti
This cookie is used for system purposes only and does not track user actions. It is required for normal functioning of this web site.
Ovo je usluga web analitike.
Kompanija koja obrađuje podatke
  • Google Ireland Limited
  • Google Building Gordon House, 4 Barrow St, Dublin, D04 E5W5, Irska
Svrha podataka
  • Marketing
  • Reklama
  • Web analitika
Korišćene tehnologije
  • Kolačići
  • Piksel tagovi
Atributi podataka
  • IP adresa (anonimna)
  • Informacije o pretraživaču (vrsta pretraživača, stranice sa referencama/izlazima, datoteke pregledane na našem sajtu, operativni sistem, pečat datum/vreme i/ili podaci o putanji klikova)
  • Podaci o upotrebi (prikazi, klikovi)
Prikupljeni podaci
Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.
  • IP adresa
  • Datum i vreme posete
  • Podaci o korišćenju
  • Putanja klikova (biranja)
  • Ažuriranja aplikacija
  • Informacije o pretraživaču
  • Informacije i uređaju
  • JavaScript podrška
  • Posećene stranice
  • URL referer
  • Preuzimanja
  • Flash verzija
  • Informacije o lokaciji
  • Kupovna aktivnost
  • Vidžet interakcije
Pravni osnov
  • U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
  • Član 6 (1) (a) GDPR
Mesto obrade podataka
  • Republika Srbija
Period zadržavanja podataka
  • Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.
Strana koja prima podatke
  • Alphabet Inc.
Ovo je tehnologija praćenja koju nudi Facebook i koju koriste drugi Facebook servisi poput Facebook Custom Audiences.
Kompanija koja obrađuje podatke
  • Facebook Ireland Limited
  • 4 Grand Canal Square, Grand Canal Harbour, Dublin, D02, Irska
Svrha podatka
  • Reklama
  • Marketing
  • Retargetiranje
  • Analiziranje
  • Praćenje
Korišćene tehnologije
  • Kolačići
Atributi podataka
  • Podaci specifični za piksel
  • Http-zaglavlje
  • Opcioni parametri
Prikupljeni podaci
Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.
  • ID Facebook korisnika
  • Informacije o pretraživaču
  • Podaci o korišćenju
  • Informacije o uređaju
  • Neosetljivi prilagođeni podaci
  • URL referer
  • ID piksela
  • Informacije o lokaciji
  • Podaci specifični za piksel
  • Ponašanje korisnika
  • Pregledane reklame
  • Interakcije sa reklamama, uslugama i proizvodima
  • Marketing informacije
  • Pregledan sadržaj
  • IP adresa
Pravni osnov
  • U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
  • Član 6 stav 1 s. 1 lit. a GDPR
Mesto obrade podataka
  • Republika Srbija
Period zadržavanja podatka
  • Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.
Strana koja prima podatke
  • Facebook Inc.
Lek je kroz istoriju nasušna potreba
Poput vode i hrane, lek i lečenje iskonska su čovekova potreba, a stare su kulture postavile temelje razvoja farmacije još pre 5.000 godina.

Lečenje i izradu lekova stare kulture su smatrale božanskim delom, pa su među prvim lečiteljima bili sami kineski carevi. Temelji razvoja farmacije u Kini se vide još 3.000 godina pre nove ere.

„Tvorcem starokineske farmacije smatra se car Še-Nung čije, delo ‘Knjiga o korenju i lekovitim travama’ sadrži detaljne opise čak 360 droga. Ovaj vladar je bio poznat po nadimku volovsko srce jer je sam na sebi ispitivao lekove, pa ih tek onda uvodio u širu upotrebu. Samo neke od biljnih droga koje je Kina podarila čovečanstvu su: reum, kamfor, čaj, ginseng, kora nara”, započinje svoju priču, Jelena Manojlović, spec. farm. i kustos Muzeja za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

Kineska farmakoterapija je izvorna i originalna sa impozantnom tradicijom

„Kinezi su još tada znali za doziranje i oblike lekova. Izrađivali su: masti, praškove, pilule, lekovita vina, sokove, dekokte i infuse. Među prvima su poznavali metode ekstrakcije. Važno je pomenuti opijum koji je korišten kao antidizenterik i analgetik. Kina je i danas jedan od najvećih proizvođača opijumskog maka za potrebe farmaceutske industrije, a mnogi lekovi kao i principi staro-kineske mediko-farmacije se primenjuju i danas u celom svetu. Oni su spoj tradicionalne i savremene medicine i farmacije”, ističe naša sagovornica.

Reč apoteka nastala u Mesopotamiji

Na glinenim tablicama iz Mesopotamije (područje današnjeg Iraka), 2.600 godina pre Hrista, nalazimo zapise o simptomima bolesti, receptima i uputstvima za spravljanje lekova.

„I sama reč apoteka prvi put se javlja u Mesopotamiji da označi zasebne namenske prostorije u kojima se izrađuju lekovi. U Vavilonu su postojale i posebne ulice sa mnoštvom apoteka, što je omogućavalo međusobne konsultacije ondašnjih lekaro-apotekara, kako su se nazivali praktikanti koji su se bavili lečenjem. Medicina i farmacija bile su tada jedinstvena celina”, objašnjava Jelena Manojlović i dodaje da je veliki doprinos razvoju svetske farmacije svakako dala i Indija.

„Indija u svom ‘Veda’ periodu, oko 2.000 godina p.n.e, pruža snažan doprinos razvoju medicine i farmacije. Bramanski, a potom i budistički sveštenici posebno su školovani za izradu lekova i lečenje.

Rigveda je najstarija sveta knjiga koja opisuje lekove i lekovite preparate, a Ajurveda, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, predstavlja najstariji medicinski sistem na svetu koji se praktikuje u kontinuitetu”, dodaje naša sagovornica.

Stari Grci oblikovali veštinu lečenja u zapadnoj civilizaciji

Stara Grčka je i prva kultura u Evropi koja je medicinu i farmaciju oslobodila praznoverja, mistike, religioznog dogmatizma i omogućila razvoj naučne misli.

„Čuveni Hipokrat (460-375 p.n.e) je bio jedan od najistaknutijih lečitelja svoga vremena. Kombinovao je znanja stečena u medicinskim školama Sredozemlja i ona sa Dalekog istoka. Dijagnostifikovao je bolesti pregledom urina (boja, miris, talog, ukus). Primenjivao je alotropski način lečenja, slično se sličnim leči, isticao važnost zdrave ishrane, a lečenje smatrao svetom dužnošću i zalagao se da bude besplatno”, priča naša sagovornica.

Grci su bili i prvi lečitelji u starom Rimu. Porobljene školovane Grke, Rimljani su oslobađali ropstva uz uslov da prenose znanja iz svih nauka, pa tako i da razvijaju rimsku medicinu i farmaciju.

„Lekaro-apotekar Galen, 129-199 n.e, bio je takođe Grk i najpoznatiji lečitelj u starom Rimu. Rad je započeo kao lečitelj gladijatora, gde se istakao velikim znanjem i veštinama. Imao je svoju apoteku i održavao javne tribine o zdravlju i lečenju na ulicama Rima. Postavio je i autentičnu filozofiju po kojoj je duša suština života i ona upravlja materijom, odnosno telom koje je sama duša stvorila. Hrišćanstvo ga naziva Divinius Galenus-božanski Galen”, kaže kustos Jelena Manojlović.

Začeci farmacije u Srbiji

Dolazak rimskih legija početkom prvog veka na teritoriju današnje Srbije, osnivanje provincije Gornja Mezija i proglašenje Viminacijuma za glavni grad, imalo je veliki značaj za razvoj današnjeg Braničevskog okruga i bolji kvalitet života autohtonog stanovništva koje dobija organizovanu zdravstvenu zaštitu i razvoj komunalne higijene.

„Dotadašnju versku i magijsku medicinu sa upotrebom amajlija, bajalica, simbola i nerazumljivih formula, koja je do tada bila prisutna na našim prostorima, postepeno potiskuju metode profesionalnih, školovanih lečitelja. Dolazi do širenja kulta Eskulapa i afirmacije grčkih lekaro-apotekara i hirurga, čiji se rad zasnivao na naučnoj tradiciji. Visoko razvijena naučna medicina i farmacija u antičkom periodu na delu teritorije današnje Srbije svakako se može posmatrati kao polazna osnova za razvoj savremene farmacije na našem prostoru”, zaključuje svoju poučnu priču, kustos Jelena Manojlović.