Visoki krvni pritisak je poguban ako se ne leči

Visoki krvni pritisak se naziva „tihim ubicom“ jer bez znaka upozorenja izaziva teške komplikacije koje ugrožavaju život. Zato je važno otkriti ga na vreme i odmah lečiti.

Visoki krvni pritisak je najmasovnija nezarazna bolest današnjice, i u svetu više od dve milijarde ljudi ima ovaj ozbiljni zdravstveni problem. U Srbiji svaki drugi stanovnik pati od povišenog krvnog pritiska.

„Povišenim krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti sistolnog pritiska ≥ 140 mm Hg, odnosno dijastolnog ≥ 90 mmHg. Arterijska hipertenzija je bolest koja protiče sa malim brojem simptoma, ili su oni potpuno odsutni. Glavobolja je najčešći simptom, a može se javiti i zujanje u ušima, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, smetnje sa vidom.

Povišeni krvni pritisak je podmukla bolest i godinama se može razvijati neprimećeno sve do trenutka kada u organizmu izazove teška sistemska oštećenja, kao što su oboljenja srca, moždani udar, aneurizmatske bolesti, oštećenja vida, otkazivanje bubrega, itd”, upozorava dr Danijela Stanišić-Srdić, specijalista kliničke farmakologije i direktorka Rx portfolija za Zapadni Balkan, Hemofarm - STADA.

Nerazvijena svest o preventivnim kontrolama situaciju čini težom. Podaci iz 54 koronarne jedinice sa teritorije Srbije ukazuju da je više od 40% pacijenata koji su doživeli srčani udar tek tada saznalo da imaju visoki krvni pritisak.

„Nelečena arterijska hipertenzija je najznačajniji faktor rizika prerane smrti i invaliditeta. Zato je važno da se bolest otkrije na vreme i odmah leči. U protivnom, svaka nelečena ili neregulisana hipertenzija izaziva komplikacije koje umanjuju radnu sposobnost bolesnika i neminovno skraćuju njegov životni vek”, opominje naša sagovornica.

Visoki krvni pritisak teško oštećuje krvne sudove. Čak 54% moždanih udara i 2/3 infarkta srca su posledica nelečenog visokog krvnog pritiska.

„Jedna od najčešćih komplikacija arterijske hipertenzije je hipertrofija srčanog mišića koja vodi u srčanu slabost, teško oboljenje od koga 85% bolesnika umire tokom prvih pet godina. Posledice nelečenog visokog krvnog pritiska su i ozbiljna oštećenja vida, ali i otkazivanje bubrega. Kod svakog četvrtog pacijenta na dijalizi, do otkazivanja bubrega je došlo zato što visoki krvni pritisak nije blagovremeno otkriven ili nije efikasno lečen”, objašnjava dr Stanišić-Srdić.

Lekovi koji život znače

Teške posledice visokog krvnog pritiska danas se mogu uspešno sprečiti. Farmaceutska industrija razvija visoko efikasne antihipertenzivne lekove uz koje se može doživeti duboka starost. Uprkos tome, zbog nedovoljne zdravstvene prosvećenosti, u Srbiji čak 1/3 pacijenata kojima je otkriven povišen krvni pritisak terapiju ne koriste ili je uzimaju samo povremeno. „U lečenju arterijske hipertenzije primenjuju se nefarmakološke mere i lekovi. Nefarmakološke mere se odnose na promene u ishrani, pre svega manji unos soli, prestanak pušenja, redukciju povišene telesne mase i doziranu fizičku aktivnost. Lekovi za lečenje hipertenzije deluju različitim mehanizmima, a izbor leka zavisi od prisustva komorbiditeta, neželjenih dejstava i dr. Zbog toga, isključivo lekar će propisati adekvatan antihipertenziv”, izričita je naša sagovornica.

Lekari u Srbiji svakodnevno ulažu velike napore da pacijente edukuju da je neophodno redovno uzimanje terapije.

„Savremeno lečenje arterijske hipertenzije umnogome je smanjilo smrtnost od ovog oboljenja. Najnovije svetske studije potvrđuju da je smanjen rizik od moždanog udara za 38%, od srčane insuficijencije za 54%, a ukupna smrtnost redukovana je za 20%. Dakle, teške posledice visokog krvnog pritiska mogu da se spreče samo redovnim uzimanjem terapije koju vam je propisao vaš lekar. Lekovi se moraju uzimati svakodnevno i doživotno, uz redovne lekarske kontrole”, poručuje dr Danijela Stanišić-Srdić iz Hemofarma.

Visoki krvni pritisak je u velikoj ekspanziji tokom poslednje decenije, čemu bitno doprinosi stresan način života, nedovoljno kretanje, pušenje, prekomeran unos soli, kafe, alkohola. Ipak, tačan uzrok ove bolesti nije utvrđen.

„U malom procentu, svega 1-2% uzrok može biti hormonski poremećaj ili uzimanje tableta protiv začeća. Kod 5-10% pacijenata uzrok su bubrežne bolesti. Ali, kod 90% ljudi uzrok je nepoznat i to stanje se naziva esencijalna ili primarna hipertenzija”, kaže dr Stanišić-Srdić.