Mada vreme prehlada i gripa polako jenjava, čekaonice domova zdravlja širom Srbije i dalje su pune pacijenata sa respiratornim infekcijama.
Samo u Beogradu, tokom prvih deset dana februara registrovano je oko 17.000 obolelih od akutnih respiratornih infekcija što je za 18,5% više u odnosu na poslednju nedelju januara, podaci su Gradskog zavoda za javno zdravlje. Epidemiolozi su upozorili na mogući „jači udar”epidemije gripa početkom godine, što se i dogodilo, a naglo zahlađenje tokom februara pogodovalo je dodatnom porastu obolelih od prehlade.
Grip napada naglo
Dobili ste kijavicu, nos je zapušen, boli vas grlo, kašljete - kako da znate imate li prehladu ili je možda grip?
„Prehladu i grip razlikujemo prema brzini nastanka simptoma. Kod gripa simptomi se javljaju naglo, većeg su intenziteta, dok se znaci prehlade pojavljuju postepeno. Kod prehlade izostaje visoka telesna temperatura, gubitak apetita, koji su tipični za stanje gripa koji traje oko nedelju dana.
Prehladu deca i odrasli mogu imati više puta godišnje, i prehlada se smatra najčešćim ‘neprijatnim razlogom’ koji nas ometa u uobičajenim dnevnim aktivnostima”, objašnjava Neda Burić, diplomirani farmaceut i marketing menadžer OTC/CHC portfolia, za Zapadni Balkan iz Hemofarma.
Prehladu, kao i grip, izazivaju virusi. Više od 200 vrsta virusa uzrokuju pojavu istih simptoma kao što su kašalj, kijavica i bolovi u grlu.
„Virusi koji uzrokuju prehladu, mogu biti prisutni u sluznicama nosa i grla, čak nekoliko dana pre manifestacije prvih simptoma kao što je kijanje, svrab u nosu i osećaj osetljivosti grla i ždrela. Ovo su sve znaci da je u našem organizmu prisutan virus. Dalje nastupa istovremeno stvaranje sekreta i zapušenost nosa, bol u grlu i sinusima, a sve prati osećaj iscrpljenosti”, kaže naša sagovornica.
Prevencija na prvom mestu
I prehlada se, kao i grip, prenosi fizičkim kontaktom sa obolelom osobom gde se infekcija prenosi kapljičnim putem, dodirom zaraženih predmeta poput mobilnih telefona, tastature kompjutera, kvake vrata i slično, na koje je inficirana osoba prenela čestice virusa.
„Pravilnom higijenom, češćim i temeljnim pranjem ruku, izbegavanjem kontakta sa obolelima tokom epidemije gripa i prehlada i svakako vakcinacijom protiv gripa, možete se zaštititi i sebe poštedeti neprijatnosti koje nose pomenute infekcije. U isto vreme jačajte svoj imunitet raznovrsnom ishranom i primenom odgovarajućih suplemenata. Navedene mere prevencije će vas ili potpuno zaštititi, ili će oblik bolesti biti znatno blaži”, savetuje Neda Burić.
Sprečite komplikacije
U Srbiјi su pоtvrđеnа svа tri tipа virusа gripа, AH1, AH3 i tip B, sа dоminаciјоm pоdtipа AH1.
„Kada je grip u pitanju, uglavnom je prisutna visoka telesna temperatura, bolovi u zglobovima i mišićima, malaksalost, kašalj, dok se dijareja i povraćanje češće javljaju kod dece. Grip predstavlja opasnost jer se kod starijih osoba, kao i kod hroničnih bolesnika, na virusnu infekciju može nadovezati bakterijska, što vodi ka bronhitisu, infekcijama uha ili sinusa, kao i bakterijskoj upali pluća. Kako ne bi došlo do većih komplikacija jako je važno da se blagovremeno javite svom lekaru i dobijete adekvatnu terapiju”, upozorava naša sagovornica.
A za lečenje prvih simptoma prehlade ili gripa, šta biste kao farmaceut mogli da preporučite?
„Ukoliko nemate povišenu temperaturu, već samo kijanje, zapušen nos, bolove u sinusima, lek izbora bi mogao biti kombinacija supstanci pseudoefedrin i triprolidin u vidu tableta za odrasle ili u formi sirupa za decu, koji brzo ublažavaju navedene simptome. Ukoliko je pak prisutna i povišena telesna temperatura, groznica, bolovi u mišićima, lekovi izbora bi mogli biti paracetamol ili ibuprofen, koji ublažavaju bol i snižavaju povišenu telesnu temperaturu”, objašnjava naša sagovornica.
A kod bronhitisa ili upale pluća, uz redovnu terapiju, šta bi još bilo korisno?
„A kod akutnih i hroničnih bolesti bronhija i pluća, preporučuje se primena tableta i sirupa namenjenih i deci i odraslim osobama, koji sadrže aktivne supstance bromheksin, odnosno ambroksol, koji olakšavaju iskašljavanje i razgrađuju sekret u disajnim putevima. Međutim, bilo šta od navedenog nikako ne uzimajte ‘na svoju ruku’, već isključivo u dogovoru sa svojim lekarom ili farmaceutom”, poručuje Neda Burić, diplomirani farmaceut iz Hemofarma.
