U Srbiji je šećerna bolest peti vodeći uzrok umiranja, a polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo. Ova teška sistemska bolest leči se doživotno i izaziva brojne, po život opasne komplikacije.
U Srbiji od šećerne bolesti boluje više od 770 hiljada ljudi, a prema proceni domaćih eksperata čak 43% pacijenata sa dijabetesom nemaju postavljenu dijagnozu ili ne znaju da su bolesni. Posebno brine što se tip II dijabetesa sve češće otkriva i kod adolescenata i gojazne dece.
„Više od 90% obolelih od šećerne bolesti, pati od dijabetesa tipa II, čija je osnovna karakteristika nedovoljna efikasnost hormona insulina i zato gušterača počinje da luči sve veće i veće količine insulina kako bi ćeliji obezbedila potreban priliv energije za normalno funkcionisanje. Pojačano lučenje insulina može trajati i 10 ili više godina, teško opterećujući gušteraču sve dok je jako ne iscrpi. Tada proizvodnja insulina naglo pada, a nivo šećera u krvi raste sve dok se šećerna bolest jasno ne ispolji”, objašnjava magistar farmacije-medicinski biohemičar Bojana Podgorac Milenković, direktorka marketinga za Rx portfolio iz Hemofarma.
„Zadebljava” krvne sudove
Povišeni insulin, a potom povišeni šećer u krvi izazivaju ubrzanu aterosklerozu sa svim teškim posledicama.
„U fazi preteranog lučenja, insulin podstiče umnožavanje ćelija na zidovima krvnih sudova i direktno vodi ka njihovom zadebljavanju i pojavi ubrzane ateroskleroze. Kada se preopterećena gušterača iscrpi i usledi skok šećera u krvi, povišeni šećer takođe ubrzava proces ateroskleroze jer se vezuje za lipoproteine, odnosno čestice masti, ubrzavajući njihovo taloženje na zidovima krvnih sudova”, upozorava naša sagovornica.
Dijabetes tipa II ubrzava zakrečavanje krvnih sudova, uvećava rizik od pojave tromba i začepljenja, pa su srčani udar i naprasna smrt čak pet puta češći kod dijabetičara.
„Od komplikacija dijabetesa tipa II, najčešće su promene na krvnim sudovima srca. Posledice su ishemijske bolesti srca, angina pektoris, infarkt miokarda. Ali ukoliko se šećerna bolest otkrije na vreme, a zatim odgovarajućim načinom ishrane i pre svega lekovima drži pod kontrolom, ne samo makrovaskularne komplikacije dijabetesa, već i mikrovaskularne komplikacije na mozgu, očima, bubrezima, perifernim nervima, mogu se sprečiti ili bar za duže vreme odložiti”, kaže Bojana Podgorac Milenković.
Zbog velikog porasta broja obolelih kao i brojnih komplikacija bolesti, razvoj lekova za dijabetes je u stalnom fokusu u celom svetu.
„Danas, pored lekova koji se primenjuju u terapiji dijabetesa decenijama, imamo i savremene lekove koji pored toga što regulišu nivo šećera u krvi, utiču i na prevenciju i smanjenje progresije komplikacija koje su posledica dijabetesa. Noviji lekovi imaju manje neželjenih efekata od dosadašnje terapije kao što su gojaznost, hipoglikemija, a takođe mogu smanjiti učestalost komplikacija pridruženih bolesti poput nekih bolesti kardiovaskularnog sistema. Savremena terapija je dostupna u Srbiji i lekar ima dovoljno mogućnosti da za pacijenta odabere odgovarajuću terapiju”, ističe dalje naša sagovornica.
U Domove zdravlja u Srbiji vraćena su savetovališta za dijabetes koja su od izuzetne važnosti za pacijente.
„Zbog velike učestalosti i brojnih komplikacija koje prate šećernu bolest, troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa su tri puta veći i iznose 12% svih troškova u zdravstvu. Dobrom edukacijom pacijenata o ishrani, terapiji, fizičkoj aktivnosti, direktno se postiže smanjenje broja komplikacija i bolji kvalitet života obolelih”, poručuje Bojana Podgorac Milenković iz Hemofarma.
