Pacijentima koji su doživeli srčani udar, u Srbiji su dostupni svi potrebni lekovi. Odgovorno ponašanje pacijenta u pridržavanju svih mera sekundarne prevencije, najbolji je put da se neželjeni događaj nikada ne ponovi.
Svakoga dana u Srbiji više od 60 ljudi doživi srčani udar koji se za 16 do 18 pacijenata završi fatalno. Podaci iz Hospitalnog nacionalnog registra ukazuju da su pacijenti koji se u Srbiji leče od akutnog infarkta miokarda mlađi od evropskog proseka, i to muškarci za godinu do dve dana, a žene za 4 godine. Broj obolelih se i dalje uvećava, a oboljevaju sve mlađi. Zasto je to tako?
„Pušenje i nelečeni povišen krvni pritisak posebno ugrožavaju zdravlje, a povišen nivo masnoća u krvi, dijabetes i gojaznost dodatni su faktori rizika. Nedovoljno kretanje nije samo odlika 68% odrasle populacije u Srbiji, već i naša deca sve manje vremena provode igrajući se sa loptom, a sve više sa džojstikom. Ako sedentarnom načinu života dodamo stres, povećan unos slatkiša, nezdravu brzu hranu sa mnogo zasićenih masti životinjskog porekla, često i alkohol, eto objašnjenja zašto je sve više onih od 30 godina koji su doživeli srčani udar”, objašnjava magistar farmacije-medicinski biohemičar, Bojana Podgorac Milenković, direktorka marketinga za Rx Portfolio iz Hemofarma.
Prevencija
Bolesnici koji su već imali infarkt miokarda imaju visok rizik od ponovnog infarkta ili smrti, naročito tokom prve godine nakon prvog infarkta. Zato u lečenju ovih bolesnika veliku ulogu ima sekundarna prevencija koja obuhvata: lečenje postojećih faktora rizika, prevenciju pojave novih faktora rizika i primenu antitrombocitnih lekova.
„Sekundarna prevencija obuhvata primenu nefarmakoloških i farmakoloških mera. Nefarmakološke mere podrazumevaju prestanak pušenja, povećanu fizičku aktivnost i to najmanje 30 minuta dnevno, bitno smanjen unos soli i masti životinjskog porekla, kao i punomasnih mlečnih proizvoda, slatkiša i alkohola, uz istovremeno povećan unos voća, povrća, ribe. Sve navedeno nije dovoljno bez redovnog uzimanja propisanih lekova. Farmakološke mere se odnose na primenu: lekova za lečenje postojećih faktora rizika, a to su antihipertenzivni, hipolipemijski i antidijabetični lekovi, i antitrombocitnih lekova. Pojedinačna primena ovih lekova u sekundarnoj preveneciji umanjuje rizik od pojave novog infarkta, šloga ili smrti za 25 odsto, a istovremena primena ovih lekova rizik umanjuje za punih 75 odsto”, ističe naša sagovornica.
Antitrombocitna terapija umanjuje rizik
Posebno je važna dvojna antitrombocitna terapija, a u Srbiji su pacijentima dostupni svi potrebni lekovi.
„Dvojna antitrombocitna terapija koja podrazumeva kombinovanu primenu acetilsalicilne kiseline i savremenih lekova iz grupe P2Y12 inhibitora predstavlja kamen temeljac u lečenju bolesnika sa infarktom miokarda. Od presudne važnosti je da pacijenti u momentu dijagnostikovanja infarkta dobiju udarne doze acetisalicilne kiseline i P2Y12 inhibitora. Nakon toga, terapija ovim lekovima se nastavlja u periodu koji se individualno procenjuje za svakog pacijenta, a najčešće je to godinu dana. Kod pacijenata sa visokim rizikom za nastanak novog kardiovaskularnog događaja, primena ove terapije se može produžiti i do 30 meseci. Ono što je važno naglasiti je da su pacijentima u Srbiji dostupni svi lekovi iz grupe P2Y12 inhibitora - klopidogrel, prasugrel i tikagrelor, pa su naši lekari u mogućnosti da za svakog pacijenta izaberu optimalnu terapiju”, poručuje Bojana Podgorac Milenković iz Hemofarma.
.jpg)