Različite etape Parkinsonove terapije

Ne postoje dve iste Parkinsonove bolesti: istorija, simptomi, životna situacija - sve se to razlikuje od pacijenta do pacijenta. Međutim, ono što je zajedničko za većinu njih je put lečenja koji slede. Gde započinje put, odnosno odakle započinje Parkinsonova terapija, u velikoj meri zavisi od toga da li je pacijent u ranom ili naprednom stadijumu bolesti.

Parkinsonova bolest: nedostatak dopamina u mozgu

Kod ljudi koji boluju od Parkinsonove bolesti, nervne ćelije u mozgu koje proizvode neurotransmiter dopamin umiru velikom brzinom. Kada telu nisu dostupne dovoljne količine dopamina, to sa sobom nosi ograničenja u koordinaciji i kretanju.1 Različiti načini lečenja mogu da se suprotstave ovom procesu primenom lekova koji povećavaju količinu dopamina u mozgu.

Izolovani simptomi Parkinsonove bolesti mogu se pojaviti mnogo pre stvarnog početka bolesti.1 Zbog toga je važno da razgovarate sa svojim lekarom o svim promenama koje uočite - što ranije, to bolje. Ovo pomaže u sastavljanju slike koju lekar može koristiti za klasifikaciju simptoma, postavljanje dijagnoze ako je potrebno i odlučivanje koja vrsta Parkinsonove terapije je najprikladnija.

Ovde predstavljene opcije lečenja Parkinsonove bolesti imaju jedan zajednički cilj: omogućiti pacijentu da vodi slobodan i fleksibilan život u kojem može savladati svakodnevnicu i nastaviti da neograničeno uživa u slobodnom vremenu.

Nedostatak dopamina u mozgu pacijenata koji boluju od Parkinosonove bolesti može se nadoknaditi na više načina - tako da se simptomi poput podrhtavanja, ukočenosti mišića i sl. mogu ublažiti.

Opcija 1: Terapija Parkinsonove bolesti tabletama (oralna terapija)

Za većinu pacijenata lečenje započinje oralnom terapijom u kojoj se tablete uzimaju nekoliko puta dnevno. Postoje različiti aktivni sastojci koji telo mogu da opskrbe dopaminom - lekar odlučuje koji je od njih pravi na osnovu starosti pacijenta i težine simptoma, na primer.

Terapija aktivnim sastojkom levodopom (takođe: L-dopa), pretečom dopamina, do sada se smatrala „zlatnim standardom”.2 Levodopa se u mozgu pretvara u dopamin, a zatim je dostupna telu za regulisanje koordinacije mišića. Osim potrebe za pamćenjem uzimanja tableta nekoliko puta dnevno, oralna terapija je relativno jednostavna za pacijente da je uvrste u svoj svakodnevni život. Mnogi pacijenti se godinama dobro snalaze sa oralnom terapijom.

Međutim, dugotrajna upotreba levodope može dovesti do takozvanog „L-dopa dugoročnog fenomena”, u kojem se javljaju nekontrolisani pokreti i grčevi. Neke obolele takođe muči „on-off fenomen”: termin potiče od stalne promene stanja pacijenta između ukočenosti tela i slobode kretanja, što može uticati na kvalitet života.3 Da bi se suprotstavili ovim pratećim simptomima, dodatni oralni lekovi mogu se uzimati u kombinaciji sa levodopom.⁴

Opcija 2: Terapija za Parkinsonovu bolest bazirana na uređaju

Produžetak oralne terapije je takozvana terapija zasnovana na uređajima. Ovo se može koristiti kao dodatak tabletama ili kada tretman tabletama više ne postiže željeni efekat.

U terapiji zasnovanoj na uređajima, aktivni sastojci se isporučuju direktno telu pomoću tehničkih pomagala poput pumpe ili olovke. To je prednost jer se zaobilazi put preko želuca, čija funkcija takođe može biti oštećena tokom Parkinsonove bolesti. To zauzvrat može značiti da se tablete više ne vare pravilno i da više ne mogu imati dovoljno ublažavajući efekat na simptome.

Savremene terapije zasnovane na uređajima maksimiziraju opseg pokreta i fleksibilnost pacijenta i mogu isporučiti precizno dozirane koncentracije aktivnih sastojaka kako bi se izbeglo nepotrebno opterećivanje tela. Terapija zasnovana na uređajima može da koristi levodopu, kao i aktivni sastojak apomorfin i razne kombinacije aktivnih sastojaka.

• Olovka sa aktivnim sastojcima
Olovku sa aktivnom supstancom, sličnu insulinskoj olovci za dijabetičare, pacijent primenjuje sam. Ako pacijent ima akutne simptome kao što su napetost mišića (rigor) i podrhtavanje (tremor) ili mu je na drugi način ograničena sloboda kretanja, na primer ujutru pre ustajanja, aktivni sastojak se može ubrizgati u nadlakticu, stomak ili butinu. Efekat ublažavanja simptoma javlja se u roku od nekoliko minuta.⁵

• Pumpa sa aktivnim sastojkom
Kada koristi pumpu, pacijent se neprekidno snabdeva aktivnim sastojcima, tako da je telu dostupan stalni nivo aktivnih sastojaka. Ovim se zaobilazi prolaz kroz želudac, tako da se aktivni sastojci mogu trajno apsorbovati direktno u krv i tako preneti u mozak. Zahvaljujući povećanoj koncentraciji aktivnog sastojka u telu na ovaj način, doza leka se u nekim slučajevima može smanjiti. Pumpa sa aktivnim sastojkom može biti pogodna za pacijente u uznapredovalom stadijumu Parkinsonove bolesti.⁵

Savremene terapijske mogućnosti takođe mogu vratiti mnoge slobode pacijentima u poodmakloj fazi Parkinsonove bolesti.

Opcija 3: Parkinsonova terapija uz pomoć uređaja

• Hirurško lečenje
Kod nekih pacijenata sa uznapredovalom Parkinsonovom bolešću, lekovi u obliku tableta ne pokazuju nikakav ili nedovoljan efekat ili su praćeni neželjenim dejstvima zbog kojih je potrebno prekinuti oralnu terapiju. U tim slučajevima se može razmotriti hirurško lečenje. U ovom slučaju, u mozak se ugrađuju elektrode koje su povezane sa „pejsmejkerom mozga” i isporučuju podsticajne električne impulse (duboka stimulacija mozga).2 Ovo može podržati telesne funkcije poremećene nedostatkom dopamina i ublažiti simptome.

• Terapija bez lekova
Lekovi u različitim doznim oblicima mogu pacijentima sa Parkinsonovom bolešću vratiti veliku fleksibilnost i slobodu. Ali postoje i načini za podršku pacijentima, osim ublažavanja neposrednih motoričkih simptoma:

a) Fizioterapija
Redovna terapija vežbanjem prilagođena pojedinačnom pacijentu može pomoći pacijentima sa Parkinsonovom bolešću da održe ili čak poboljšaju sposobnost kretanja. To im daje sigurnost i može im pomoći da se samouvereno nose sa svakodnevnim životom uprkos bolesti.

b) Govorna terapija
Kod nekih pacijenata koji boluju od Parkinsonove bolesti ona utiče na sposobnost govora i gutanja. Neki ljudi više ne mogu da kontrolišu svoj glas kao ranije - to može dovesti do toga da ih bude sramota i da više ne žele da učestvuju u društvenom životu, jer više ne mogu da komuniciraju kao što su navikli. Govorna terapija, u kojoj se disanje, glas i gutanje posebno obučavaju, može pomoći da se tome suprotstavi.

c) Psihoterapija
Depresija, poremećaji spavanja i promene libida mogu biti simptomi ili prateća pojava Parkinsonove bolesti. I naravno, sama dijagnoza predstavlja teret za one koji su pogođeni - iako danas postoje mnogi načini za lečenje Parkinsonove bolesti. Redovni razgovori sa psihoterapeutom mogu biti od velike pomoći da se ne nagomilaju osećanja frustracije, tuge i nesigurnosti. Ona pruža pacijentima zdrav izlaz i mogućnost da razvijaju strategije za suočavanje sa novom situacijom i da osnaženi gledaju napred.

Reference:
1. Deutsche Gesellschaft für Klinische Neurologie und Funktionelle Bildgebung (DGKN). Morbus Parkinson. Online: https://dgkn.de/neurophysiologie/der-ueberblick/morbus-parkinson. As of 19 March 2021.
2. Leitlinien für Diagnostik und Therapie in der Neurologie Idiopathisches Parkinson-Syndrom Kurzversion. Online: https://www.awmf.org/uploads/tx_szleitlinien/030-010k_S3_Parkinson_Syndrome_Idiopathisch_2016-06-abgelaufen.pdf. As of 19 March 2021.
3. https://www.parkinson-portal.at/parkinson-behandeln/#fortgeschrittene-therapie
4. Deutsche Gesellschaft für Parkinson und Bewegungsstörungen e. V. Hintergrundinformationen Parkinson-Krankheit. Online: https://www.parkinson-gesellschaft.de/die-dpg/morbus-parkinson.html?jjj=1615464405888. As of 19 March 2021.
5. https://www.parkinson-portal.at