Alergija je promenjena i preosetljiva reakcija imunološkog sistema na strane materije iz okruženja koje inače nisu štetne i bezopasne su za većinu ljudi. Naš imunološki sistem razvijao se milionima godina u beskrajno složen i izvanredno efikasan odbrambeni sistem. Ima ulogu da naše telo brani od zaraznih klica kao što su virusi, bakterije, gljivice i paraziti, odnosno, od antigena. Antigeni mogu biti sve materije koje su organizmu strane. Alergeni su vrsta antigena koji za većinu nisu opasni i štetni za organizam, ali ih imunološki sistem određenog broja ljudi, pogrešno prepoznaje kao takve. Alergen može biti bilo koja supstanca koja izaziva alergijsku reakciju. Neki od najtipičnijih izvora alergena su: polen drveća, trave i korova, kućna prašina, buđ, životinje, određena vrsta hrane i lekova i ujedi insekata.

Na prvoj crti bojnog polja bore se različite grupe belih krvnih zrnaca pustolovnih imena, kao što su limfociti, ćelije ubice, ćelije proždrljivice itd. One se same upuštaju u borbu, žrtvuju se za organizam koji ih hrani ili proizvode i razvijaju oružje - protivtela ili antitela. Da bi udovoljili svojoj ulozi i mogli napadati svuda tuđe uljeze, bela krvna zrnca „patroliraju" krvnim i limfnim putevima. Samo ih je tako moguće pozvati na „bojno polje". Za proizvodnju i dopunjavanje tih „odbrambenih supstanci“ zadužena su neka tkiva i organi: koštana srž, jetra, slezina, štitna žlezda i limfno tkivo. Limfni čvorovi u crevima su posebno značajni jer predstavljaju oko 70% ukupnog limfnog sistema čoveka. Zbog toga je vrlo važno dobro delovanje limfnog sistema i creva za uspešno lečenje alergija.

ZAŠTO IMAM ALERGIJU?

Do izvesnog nivoa alergije su nasledne. Verovatnoća razvoja alergije se povećava ako su jedan ili oba roditelja bili alergični, iako to ne znači da će i dete biti osetljivo na iste alergene. Prvi simptomi alergije mogu da se jave u bilo kom životnom dobu. Ljudi skloni alergijama mogu da steknu simptome već u detinjstvu. Alergija je u osnovi fizički poremećaj, ali jaki emocionalni stresovi, osećaj straha, anksioznosti, besa ili pritiska bilo koje vrste mogu da preopterete nervni sistem i da pogoršaju ili čak započnu alergijske simptome.

KOJI SU SIMPTOMI ALERGIJA?

Alergijske reakcije se najčesće javljaju:
• u nosu kao alergijski rinitis sa kijanjem, obilnom sekrecijom, zapušenim nosom

• u plućima kao astma - sa najtipičnijim simptomima kao što su nedostatak daha i stezanje u grudima

• u očima kao konjuktivitis sa svrabom, crvenilom i suzenjem

• u digestivnom traktu sa grčevima, mučninom, povraćanjem, dijarejom

• u usnoj duplji se javljaju otoci jezika i sluznice, osećaj grebanja i svraba

• u koži kao :

1. ekcem sa svrabljivim osipom koji se često pojavljuje na kožnim naborima oko ruku, nogu i vrata, ali se može pojaviti i na drugim delovima tela

2. kontaktni dermatitis sa svrabljivim osipom koji peče

3. urtikarija sa svrabljivim otocima različitih veličina koji se često pojavljuju na koži, usnama i unutar usta ili ušiju.

KAKO SE LEČI MOJA ALERGIJA?

Još uvek ne postoji način da se spreči razvoj alergija kod ljudi rođenih sa predispozicijom za njihov razvoj.  Alergijske reakcije se pojavljuju samo kada alergen dođe u kontakt sa organizmom pa je najbolji način da se alergijske reakcije uspešno kontrolišu izbegavanje kontakta sa alergenom.

Ako razvijate umerene simptome, vaš problem može biti uspešno kontrolisan antihistaminicima i dekongestivima.