STADA Zdravstveni izveštaj 2022.

Ovaj web sajt koristi kukije i slične tehnologije da pruži najbolju moguću funkcionalnost i prikaže sadržaje u skladu sa vašim interesima na našem sajtu i društvenim mrežama.
Mi poštujemo vašu privatnost i procesuiramo podatke samo u marketinške i funkcionalne svrhe ukoliko nam date vaš pristanak klikom na "Prihvatam".
Vaša podešavanja vezana za kukije možete izmeniti u bilo kom trenutku klikom na podešavanja privatnosti.

Uslovi korišćenja
Obaveštenje o privatnosti

Podešavanja

Sistemski kukiji (obavezno)

This cookie is used for system purposes only and does not track user actions. It is required for normal functioning of this web site.

Google Analitika

Ovo je usluga web analitike.

Kompanija koja obrađuje podatke

Google Ireland Limited
Google Building Gordon House, 4 Barrow St, Dublin, D04 E5W5, Irska

Svrha podataka

Marketing
Reklama
Web analitika

Korišćene tehnologije

Kolačići
Piksel tagovi

Atributi podataka

IP adresa (anonimna)
Informacije o pretraživaču (vrsta pretraživača, stranice sa referencama/izlazima, datoteke pregledane na našem sajtu, operativni sistem, pečat datum/vreme i/ili podaci o putanji klikova)
Podaci o upotrebi (prikazi, klikovi)

Prikupljeni podaci

Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.

IP adresa
Datum i vreme posete
Podaci o korišćenju
Putanja klikova (biranja)
Ažuriranja aplikacija
Informacije o pretraživaču
Informacije i uređaju
JavaScript podrška
Posećene stranice
URL referer
Preuzimanja
Flash verzija
Informacije o lokaciji
Kupovna aktivnost
Vidžet interakcije

Pravni osnov

U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
Član 6 (1) (a) GDPR

Mesto obrade podataka

Republika Srbija

Period zadržavanja podataka

Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.

Strana koja prima podatke

Alphabet Inc.

Facebook Pixel

Ovo je tehnologija praćenja koju nudi Facebook i koju koriste drugi Facebook servisi poput Facebook Custom Audiences.

Kompanija koja obrađuje podatke

Facebook Ireland Limited
4 Grand Canal Square, Grand Canal Harbour, Dublin, D02, Irska

Svrha podatka

Reklama
Marketing
Retargetiranje
Analiziranje
Praćenje

Korišćene tehnologije

Kolačići

Atributi podataka

Podaci specifični za piksel
Http-zaglavlje
Opcioni parametri

Prikupljeni podaci

Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.

ID Facebook korisnika
Informacije o pretraživaču
Podaci o korišćenju
Informacije o uređaju
Neosetljivi prilagođeni podaci
URL referer
ID piksela
Informacije o lokaciji
Podaci specifični za piksel
Ponašanje korisnika
Pregledane reklame
Interakcije sa reklamama, uslugama i proizvodima
Marketing informacije
Pregledan sadržaj
IP adresa

Pravni osnov

U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
Član 6 stav 1 s. 1 lit. a GDPR

Mesto obrade podataka

Republika Srbija

Period zadržavanja podatka

Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.

Strana koja prima podatke

Facebook Inc.

SRB

ENG

DEU

Početna

O nama

▾

Poslovanje

▾

RAMACA

Kvalitet

Zainteresovane strane

Korporativni kodeks

Opšti uslovi poslovanja

Nekretnine i polovna oprema

Proizvodi

Odgovornost

▾

Usaglašenost poslovanja

Društvena odgovornost

Održivi razvoj

Karijera

▾

Medija centar

Blog

Kontakt

STADA Zdravstveni izveštaj 2022.

08. jul 2022.

Stope samoprocenjenog sagorevanja su sve vreme visoke; nivo stresa se povećao; više od jedne od tri osobe ima problema sa spavanjem; uvažavanje zdravstvenih sistema se smanjuje nakon visokog stepena Covid-a.
Zdravstveni izveštaj kompanije Štada za 2022: Reprezentativno istraživanje sa oko 30.000 ispitanika u 15 evropskih zemalja otkriva najnovije trendove percepcije zdravlja u opštoj populaciji.
„Uz pomoć Štadinog Zdravstvenog izveštaja nastojimo da pružimo naučno verifikovane podatke da bismo stimulisali debate u vezi sa zdravstvenim trendovim i potrebne mere da bi se dalje podržao neprocenjiv rad koji naši partneri od poverenja, bilo da su to lekari, bolnice, vlade, farmaceuti, svakodnevno obavljaju za pacijente”, kaže Peter Goldschmidt, generalni direktor Štade.

Smanjenje zadovoljstva uslugama koje pružaju nacionalni zdravstveni sistemi; svaki šesti Evropljanin oseća da je na ivici sagorevanja; nivo stresa je u porastu; opadanje kvaliteta sna; poteškoće oko zakazivanja termina kod lekara. Čini se da je Evropa na mnogo načina na ivici zdravstvene krize. S druge strane, više od polovine Evropljana nastoji sada da se zdravije hrani, a oko trećine njih je spremno da uzima suplemente da bi poboljšalo svoju ishranu. Većina i dalje smatra da im je mentalno zdravlje dobro, a troje od pet Evropljana smatra da se zdravstveni sistem njihove zemlje dobro nosio sa bremenom pandemije.

Ovo su samo neki od uvida dobijenih kroz Štadin Zdravstveni izveštaj, koji kao panevropsko istraživanje ulazi u svoju četvrtu godinu, od kojih su dve u velikoj meri protekle u senci bolesti Covid-19. Istraživanje iz 2021. ponudilo je aktuelni pregled misli i osećanja Evropljana godinu dana nakon pandemije. Nakon što je početni metež oko zatvaranja i obaveznog nošenja maski zamro, istraživanje Štadinog Zdravstvenog izveštaja iz 2022. sprovedeno na oko 30.000 Evropljana u 15 zemalja otkriva neke od osnovnih implikacija ovog izazovnog vremena za zdravstvene sisteme širom kontinenta.

Mentalno zdravlje u Evropi se pogoršava

Izazovi mentalnog zdravlja usred napora savremenog života nisu novi. Ali izgleda da izazovi u protekle dve godine tokom pandemije uzimaju svoj danak na emocionalno blagostanje Evropljana.

U Štadinom Zdravstvenom izveštaju iz 2022, samoprocenjeni nivo sagorevanja – oni koji su iskusili takva osećanja ili veruju da su na ivici sagorevanja – dostignut je najviši nivo od 59 procenata u proseku svih vremena; što je povećanje od 5 procenata u odnosu na prošlu godinu. Ljudi u istočnoevropskim zemljama osećaju se posebno podložnim sagorevanju: u Poljskoj, 70 odsto kaže da su iskusili osećaj sagorevanja bar jednom u životu. Uopšteno govoreći, žene (65 procenata) češće osećaju da su u riziku od sagorevanja nego muškarci (53 procenata). Po pitanju starosti, Evropljani starosti između 25 i 34 godine su najugroženija grupa (72 procenta).

Što se tiče njihovog opšteg mentalnog zdravlja, skoro svaki treći Evropljanin (29 procenata) prijavio je pogoršanje, a posebno su pogođeni ljudi u Austriji (37 procenata), Italiji (35 procenata) i Portugalu (35 procenata). Međutim, većina Evropljana (57 procenata) ocenjuje svoje mentalno zdravlje kao „dobro”, a samo nešto više od jednog od deset njih (11 procenata) opisuje svoje mentalno zdravlje kao „loše“. Kada su upitani sa kim bi razgovarali o svom mentalnom zdravlju, više od polovine Belgijanaca (52 procenta) je reklo da je to njihov izabrani lekar, dok je sličan procenat Austrijanaca (51 procenat) naveo svog partnera.

Nivoi stresa su takođe svuda porasli: 37 procenata tvrdi da su sve više pod stresom od početka pandemije. Ova cifra je 2021. godine bila 25 procenata. Ove godine su najpre odrasli u Italiji, Portugaliji, Rumuniji i Španiji prijavili viši nivo stresa, dok su najmanje pogođeni ljudi u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Švajcarskoj. Zaista, jedan od 10 ljudi u Francuskoj i Švajcarskoj, zajedno sa 12 procenata odraslih u Velikoj Britaniji prijavio je da se njihov nivo stresa zapravo poboljšao tokom pandemije.

Sa stresom i sagorevanjem u porastu, nije ni čudo što mnogi Evropljani povrh svega i loše spavaju: broj ljudi koji prijavljuju probleme sa spavanjem tokom noći porastao je za 15 procenata u poslednjih 12 meseci – danas, 35 procenata se bori da se potpuno odmori tokom noći. Loš kvalitet sna posebno je problem u Francuskoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji, dok Kazahstan, Holandija, Srbija i Švajcarska prednjače u pogledu dobrog sna.

Zadovoljstvo zdravstvenim sistemima i dalje opada

Protekle dve godine nisu bile teške samo za evropsku populaciju, već i za njihove zdravstvene sisteme. Ipak, čini se da dve godine nakon pandemije, malo Evropljana još uvek ima strpljenja. Poslednjih godina, zadovoljstvo zdravstvenim sistemima je opalo za neverovatnih 14 odsto – sa 78 odsto u 2020. i 74 u 2021. na 64 odsto u 2022.

Više od trećine ljudi u Češkoj, Rumuniji i Italiji izjavilo je da su odložili ili otkazali preglede kod lekara zbog straha od infekcije tokom pandemije; dok je zakazivanje pregleda kod lekara opšte prakse prijavljeno kao izazov u nekoliko zemalja.

„Putem Štadinog Zdravstvenog izveštaja nastojimo da pružimo naučno verifikovane podatke kako bismo stimulisali debate u vezi sa zdravstvenim trendovima i potrebne mere da bi se dalje podržao neprocenjiv rad koji naši partneri od poverenja, bilo da su to lekari, bolnice, vlade, farmaceuti, svakodnevno obavljaju za pacijente“, kaže Peter Goldschmidt, generalni direktor Štade.

Apoteka budućnosti: spajanje najboljeg od dva sveta

Štadin Zdravstveni izveštaj za 2022. godinu pokazuje da Evropljani ostaju verni maloprodajnim apotekama, uprkos rastućoj konkurenciji iz onlajn izvora. U stvari, više od jedne od dve osobe (56 procenata) fizički posećuju apoteku najmanje jednom mesečno, od kojih 27 procenata ide čak nekoliko puta svakog meseca, ako ne i nedeljno. S obzirom na to da se farmaceuti smatraju jednim od najpouzdanijih izvora informacija u vezi sa zdravljem (57 procenata), ovo ne može biti iznenađenje: individualno savetovanje se i danas smatra integralnom i veoma cenjenom uslugom. Takođe se pojavljuje kao glavni zahtev kada se Evropljani pitaju kako zamišljaju idealnu apoteku, a 35 procenata opisuje ličnu interakciju sa osobljem apoteke kao nešto što je obavezno. Tik iza individualnog savetovanja dolazi mogućnost onlajn naručivanja lekova iz lokalne apoteke (33 procenta). Rezultati Zdravstvenog izveštaja stoga sugerišu da bi, gledajući unapred, glavni zahtev za apoteke mogao biti pronalaženje načina za kombinovanje individualne, lične brige i savetovanja sa pogodnostima digitalnog doba.

„To što brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner zahteva od nas da podelimo i razgovaramo o ovim saznanjima sa farmaceutima i svim drugim zainteresovanim stranama u oblasti zdravstvene zaštite širom Evrope, i na taj način doprinesemo boljem pristupu pacijenata visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti“, zaključio je Goldschmidt.