Zdravstveni izveštaj STADA grupe za 2019.

Polovina anketiranih Evropljana spremna je za dr Robota i lečenje putem veb kamere

• 56 odsto Evropljana bi pristalo da ih operiše „doktor Robot”,
• 54 odsto bi pristalo da ih lekar opšte prakse leči putem veb kamere,
• 80 odsto bi pristalo na genetsko testiranje ali samo jedna četvrtina ispitanika zna šta genetsko testiranje može da otkrije,
• Sveukupno, muškarci su otvoreniji za medicinske trendove i nove zdravstvene tehnologije od žena, a više od polovine anketiranih Evropljana je optimistično u vezi budućnosti svog zdravlja.

Polovina Evropljana bi pristala da ih operiše „dr Robot”, a 54 odsto njih bi pristalo da ih lekar opšte prakse leči putem veb kamere. Ovo su dva ključna nalaza Zdravstvenog izveštaja STADA grupe za 2019. u okviru koje posluje srpski Hemofarm. Studija je izvršena u okviru projekta „Budućnost zdravlja” i uključuje 18.000 ispitanika iz devet evropskih zemalja. Izveštaj takođe prikazuje da bi se četiri od pet Evropljana podvrglo genetskom testiranju, a 38 odsto bi bilo spremno da primi implantat koji je biosenzor. Posmatrajući rezultate, uočene su zanimljive razlike između pojedinačnih zemalja. Ko je spreman za budućnost zdravlja?

„STADA je sa uzbuđenjem predstavila rezultate našeg 5. godišnjeg Zdravstvenog izveštaja. Uvidi će nam pomoći da mnogo bolje razumemo trendove i percepcije kako bismo bolje služili pacijentima i zdravstvenim radnicima u budućnosti. To će ojačati poziciju STADA grupe kao vodećeg partnera kome se treba obratiti u evropskom zdravstvu”, rekao je Peter Goldschmidt, generalni direktor STADA grupe.

Oko 2.000 ljudi iz svake pojedinačne zemlje: Belgije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Rusije, Srbije, Španije i Ujedinjenog Kraljevstva starosti između 18 i 99 godina podelilo je svoja mišljenja o pitanjima zdravstva budućnosti. Istraživanje je u ime STADA grupe izvršio Institut za istraživanje tržišta Kantar Health. Rezultati su danas predstavljeni na međunarodnoj konferenciji za štampu u Berlinu.

„Dr Robot će vas sada primiti”

Jedan od centralnih rezultata studije kaže da operacija koju izvodi robot nije više isključivo vizija budućnosti, budući da se već sada oslanjamo na njih u brojnim postupcima. Jedna interesantna opservacija za početak: 56 odsto Evropljana bi pristalo da ih operiše robot. Muška populacija je otvorenija za operaciju koju vrši robot od ženske. Takođe, 63 odsto muškaraca ne bi imalo ništa protiv da ih primi „dr Robot” u poređenju sa samo 49 procenata žena. Kada je reč o starosnoj dobi, ljudi stariji od 50 godina (61 procenat) su otvoreniji za operaciju koju vrši robot od ljudi koji su mlađi od 35 godina (50 procenata). U poređenju sa Italijom, gde bi 66 procenata ljudi otišlo pod nož robota, srpsko stanovništvo je opreznije kad je reč o takvim inovativnim hirurškim unapređenjima (45 procenata).

Kada je reč o konsultacijama licem u lice, vremenska efikasnost i praktičnost su od vitalnog značaja za Ruse: gotovo 70 odsto njih bi pristalo da ih doktor opšte prakse leči veb kamerom. Oni tako nadmašuju evropski prosek, koji se nalazi na nivou odobravanja od 54 odsto za časove digitalne hirurgije. Belgijanci su skeptičniji, te većina njih preferira interakciju sa svojim doktorom u stvarnom životu.

Genetsko testiranje izuzetno popularno – uprkos rupama u znanju

Nepotrebno je reći da budućnost medicine ima odličnu priliku za poboljšanje. Polovina ispitanika je uverena da ćemo zahvaljujući naučnom napretku u budućnosti moći da izlečimo brojne bolesti. Takođe, većina Evropljana kaže da bi prihvatilo ako bi njihov lekar predložio da se podvrgnu genetskom testiranju. Sa 88 odsto, Poljaci su među najizglednijim Evropljanima koji bi pristali na takav postupak. Istovremeno, samo 24 odsto Evropljana zna šta genetsko testiranje može da otkrije i svesni su da očekivani životni vek neke osobe nije među tim stvarima. Najviše rupa u znanju o genetskom testiranju utvrđeno je u Italiji, gde je samo 17 odsto ispitanika dalo tačne odgovore – dok se za Britance ispostavilo da najviše znaju (28%) o ovoj temi.

Čini se da se konstantno praćenje zdravlja pomoću biosenzorskog implantata podvuklo Evropljanima pod kožu: samo 38 odso bi bilo voljno da dobije takav implantat. Nemci su među najsumnjičavijima, te 71 procenat njih povlači crtu kada se radi o implantatima. Širom kontinenta muškarci su generalno manje zabrinuti zbog invazivnih mernih alata nego žene.

Pogled u budućnost

Dobre vesti: polovina Evropljana, njih 53 odsto, optimistično je u pogledu budućnosti zdravlja. U entuzijazmu prednjači Španija gde je 62 odsto ispitanika izjavilo da nemaju razloga za brigu o zdravlju u budućnosti. Njihovi najbliži susedi na severu, Francuzi, na suprotnom su kraju spektra, sa samo 44 odsto. Razlozi za skepticizam uključuju strah od ekoloških i socijalnih problema (22 odsto), kao i pad kvaliteta medicinske brige zbog digitalizacije (3 odsto).

Osim povremenih zabrinutosti zbog invazivnijeg i digitalnog napretka u medicini, Evropljani su generalno otvoreni prema pitanjima koja se tiču zdravlja u budućnosti. Najvažniji zadatak za medicinski sektor biće da se pozabave preostalim problemima, tako da cela Evropa može samouvereno da gleda na budućnost zdravlja. Trendseter Sven Gábor Jánszky kaže da čovečanstvo ima sve razloge da bude optimistično: „Budućnost zdravlja zavisi od podatka. To nije tajna jer je merenje podataka u realnom vremenu već dostupno i koristi se za različite uzroke širom sveta. Optimizacija medicine i ljudskog tela upotrebom tehnologije je najperspektivniji posao u smislu ljudskog uticaja i poslovne dobiti. Baš to se predviđa do 2025. godine.“

Više informacija o Zdravstvenom izveštaju posetite www.yourhealth.stada.