Karate klub „Zadrugar“ iz Lazareva kod Zrenjanina lokalni je samo po geografskoj odrednici, jer su njeni članovi internacionalni junaci. Marina Radičević imala je pet godina kada je sa ocem počela da trenira karate u „Zadrugaru“, a ovog meseca svom klubu donela je zlatnu medalju sa Evropskog prvenstva u karateu za kadete, juniore i mlađe seniore.
Zlato u Sočiju u konkurenciji mlađih seniorki predstavlja do sada najveći sportski uspeh ove mlade devojke koja svoju sadašnjost, ali i planove za budućnost, veže za karate i sport.
Otkud Marina i Hemofarm u istoj priči? Hemofarm je pomogao ovoj 19-godišnjoj karatistkinji da otputuje na takmičenje u Rusiju, a Magnetrans je bio karika koja je povezala mladu sportistkinju i kompaniju.
Razgovarali smo sa Marinom po njenom povratku sa Evropskog prvenstva i u trenutku kada su se emocije ovim povodom malo slegle. Ona ističe da joj je jako važna dobra atmosfera u reprezentaciji gde se svi bodre uzajamno i navijaju jedni za druge i da to ima značajnu ulogu u motivaciji pred takmičenje.
• Kakav je osećaj stajati sa medaljom na tronu?
Osećaj je zaista predivan. Ovih dana sam shvatila kako je u stvari teško naći prave reči da iskažete ono što se u vama dešava u trenucima kada postignete veliki lični i profesionalni uspeh. Jednostavno, to je nešto što se mora doživeti. Osećala sam se vrlo ponosno dok sam stajala na pobedničkom postolju i slušala himnu naše zemlje. Ali nema vremena za sedenje na lovorikama. Moji planovi sada usmereni su na seniorsku konkurenciju i predstojeći Evropski šampionat u Novom Sadu koji me očekuje u maju.
• S kojim teškoćama se suočavaju mladi koji treniraju karate i druge sportove za koje je teže obezbediti podršku sponzora?
Dok si mladi sportista susrećeš se sa finansijskim problemima, jer sve troškove snosiš sam. Dodatno, danas svi teško živimo, te je malo onih koji razumeju nas i naše problem i žele da pomognu. Moji vršnjaci iz drugih zemalja su usmereni isključivo na postizanje što boljih rezultata, a mi smo nažalost primorani i da se bavimo finansijama i organizacijom odlazaka na takmičenja.
Baš zato je pomoć velike kompanije, kao što je Hemofarm, od ogromnog značaja za sve nas u sportu! Meni lično, kao i mom klubu, podrška Hemofarma dala je snagu i rasteretila nas velike brige koje se ticala prikupljanja sredstava za odlazak na takmičenje.
• Kako je uopšte došlo do saradnje sa Hemofarmom?
Zbog nedostatka finansijskih sredstava za odlazak na takmičenje, rešila sam da se obratim Hemofarmu za pomoć, te sam poslala e-mail kompaniji. U tim situacijama nekako se nadate pozitivnom odgovoru, ali moram da priznam da sam se prijatno iznenadila što je odgovor stigao u veoma kratkom roku. Obradovala sam se i bila počastvovana kada sam shvatila da je moja molba prihvaćena i da je moj glavni problem rešen.
Ako me pitate zašto sam pomoć tražila baš od Hemofarma, a ne od neke druge kompanije, razlog je odveć jasan. Moja porodica i ja svakodnevno koristimo Magnetrans, tako sam i došla na ideju da se obratim vašoj kompaniji. Magnetrans je putovao sa mnom u Soči i važan je deo svake pripreme pred suočavanje sa protivnikom.
• Kako izgleda jedan dan mladog profesionalnog sportiste?
Naš radni dan veoma je naporan i ispunjen obavezama. Slobodnog vremena skoro da i nemamo. Moj dan počinje ranim ustajanjem i odlaskom na jutarnji trening, a po završetku treninga odlazim na fakultet gde isto imam jednu vrstu treninga u vidu praktične nastave, pošto studiram na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja na novosadskom univerzitetu. Posle podne imam teorijska predavanja, a potom sledi večernji trening. U međuvremenu uspevam samo nešto da pojedem i da se spremim za sledeći dan. Ukratko, karate i fakultet obeležavaju moje dane. Kad je sezona tamičenja imam dva treninga dnevno, a gledam da i van takmičenja budem u trenažnom procesu.
• Da li tvoji planovi podrazumevaju ostanak u karateu?
Da, naravno! Planiram da se i dalje bavim karateom i da nastavim treninge kao i do sada, a planiram da i po završetku sportske karijere ostanem u ovom sportu. Kada ste dugo i istinski posvećeni nekom sportu on prožima sve ono što radite i mapira vaš put za dalje. Verujem da će mi fakultet pomoći na tom putu i pružiti dodatni profesionalni podsticaj.