Zaposleni Hemofarma spasili dve bebe sove

Ponedeljak, početak radne nedelje, spremni smo za nove radne obaveze. Nešto posle 10h koleginica Tatjana Stefanović Bireš, koja je izašla na pauzu, me zove da hitno dođem do parka u okviru naše kompanije. Ne znajući šta me čeka, izlazim i nailazim na Tanju koja stoji pored male sive pufne! U prvi mah, deluje neobično, ali brzo shvatam da je u pitanju sovica koja je verovatno ispala iz gnezda. Gleda nas uplašeno i očekuje pomoć.

Tanja je neko ko oduvek voli životinje i spašava ih kad god može i gde god ih nađe u nevolji, pa je „zarazila“ i mene tokom dugogodišnjeg druženja i rada u Hemofarmu.

Bez oklevanja, Tanja prvo poziva lokalnog rendžera koji se bavi spašavanjem ptica. Oko nas se okuplja grupa kolega sa odeljenja infuzija među kojima ima i ljubitelja ptica i svi zajedno dobijamo uputstva kako da sovicu podignemo na granu, kako bi je roditelji pronašli tokom noći.

Do kraja radnog dana, više puta obilazimo sovicu, da vidimo kako se ponaša i da li je dobro. Dogovaramo se da je sutradan ponovo obiđemo, s nadom da su je roditelji pronašli. Sutradan, dolazim na posao i zatičem sovicu kako leži na zemlji, pored drveta na kojem smo je ostavili. Srce mi se steglo u grudima, shvativši da ne daje znakove života. Osećam se poraženo. Tražim kutiju da je prenesem. U tom trenutku, zvoni mi telefon - Tanja zove, a ja joj prenosim da naša sovica nije preživela.

Ona u čudu! Kaže da je sovica tu i da je živa!

Ponovo izlazim iz kancelarije kako bih proverila šta se dešava, a dočeka me još veće iznenađenje: dve sovice, male, sive, pufnaste! Ne znamo koja je koja! Uplašene su, stiskaju se jedna uz drugu i okreću glavice ka nama.

Jednu od njih su pronašle devojke iz kuhinje, Jelena Simić je uzela i stavila u kutiju, a i onu drugu za koju sam mislila da nije preživela, uzela je Tanja i stavila ih da budu zajedno. Brzo smo nabavile špric iz mikrobiologije, napojile ih, tako da su malo živnule, stisle se jedna uz drugu a Tanja je ponovo zvala Mileta, lokalnog rendžera i dogovorila da dođe po njih.

Milivoje, Mile Vučanović je inače čovek koji brine o prirodi, posebno voli ptice i sove, dobitnik povelje grada Vršca, a poznat je i kao živa enciklopedija flore i faune vršačkih planina. Mile je saradnik centra za markiranje životinja u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu i član upravnog odbora Centra za zaštitu sova Srbije.

Kad ih je konačno preuzeo, uz reči „Sada ću ja da ih oporavim i pustiću ih nazad u prirodu”, našoj sreći nije bilo kraja! Preplavilo nas je veliko zadovoljstvo, osećaj da smo učinile dobro delo i spasile dva mala života!

Briga o ugroženim i napuštenim životinjama je nešto što ljudi nose u sebi. To je ono nešto što nas čini dobrim osobama i motiviše da damo sve od sebe čak i kada se čini da nade nema.

Sove su inače vrlo korisne životinje i pravo je blago što su naselile krošnje drveća u našoj kompaniji. To nam daje za pravo da kažemo da radimo u čistom, ekološkom okruženju!

Nadamo se da će ova priča i fotografije sovica približiti javnosti živi svet koji nas okružuje na svakom koraku, a na koji mnogi od nas često zaboravljaju. U stalnoj trci za materijalnim, u stisci s vremenom, često zanemarujemo mala i velika srca koja kucaju oko nas. Svaka biljka, svaka životinja, svaki oblak, kišni ili obasjan suncem - to su naše komšije i sustanari planete, koju zajedno činimo živom i šarenom.

Naša koleginica Tanja, saradnica ugovorne proizvodnje, ovom prilikom poručila je: Ne plašite se da pomognete, ne očekujte ništa zauzvrat, osim osećaja zadovoljstva. Nijedno biće u nevolji ne zaslužuje da ostane samo i bespomoćno. Ne plašite se da će vas povrediti, razboleti već pomozite kada god možete ili potražite ljude koji će znati kako da postupaju u datim situacijama, ljude koji znaju, koji razumeju i koji osećaju da nismo sami tu gde jesmo.

Autor teksta: Maja Cvijić, Senior menadžerka ugovorne proizvodnje, Hemofarm A.D.

Preuzeto: Hemofarm Fondacija - ZAPOSLENI HEMOFARMA SPASILI DVE BEBE SOVE (fondacijahemofarm.org.rs)