Možda će vas neki ljudi i neki prijatelji razočarati, ali vaš pas neće
Da mi je samo neko pre neku godinu rekao da će pas biti deo moje porodice rekla bih mu da se zasigurno šali. Pas u kući? Ma nema šanse. Pas je obaveza, a ja obaveza imam toliko. I posao, i dvoje dece, i kuću i sve ostalo. A onda su, kako to obično biva, deca molila da nabavimo psa. Danas moja porodica i ja naš životni prostor delimo sa našim dragim šapicama, tačnije sa njih troje.

Prvo je pre tri godine došla Dara, jazavičarka iliti od milošte zvana kobasičarka. Po nju smo otišli u Kovin jednog sumornog februarskog jutra 2021, usred Covid-a. Mislili smo hajde malo da razbijemo monotoniju, i da ispunimo deci želju. Pomalo prgava, ali neverovatno privržena svim članovima porodice, unela je jednu novu energiju u naš dom i „otvorila vrata“ i ostalima. Ponekad je zovemo i grofica, kada glumi finoću i izgleda kao da je stigla direktno sa Bečkog dvora.

U maju 2022. je stigla Đina. Crni mešanac labradora, predugačkih nogu ali ogromnog srca za sve životinje i ljude. Pas sa dušom koji voli sve i može sa svima. Starija ćerka je dovela kao sasvim malo štene. Bila je namenjena kao poklon jednoj devojčici, koja nije mogla da je zadrži, pa je bilo pitanje ili novi dom ili ulica. Lista stvari koje je pojela je podugačka, ali njen blagi karakter nas uvek kupi da joj sve oprostimo.

Na kraju, maja 2023. je stigao i Žuća. Takođe mešanac, dugo je lutao gradom i smrzavao se, sve dok ga sa ulice nije spasila moja draga koleginica Sanja. Problem je bio što je Sanja svaki vikend putovala u rodni Novi Sad, a Žuća ostajao opet na ulici. Primili smo ga da privremeno gostuje vikendom kod nas. Malo nam je trebalo da gospodina Žuću, psa sa karakterom, zavolimo i odlučimo da nam se pridruži, i to za stalno. Njemu smo posebno naklonjeni s obzirom da znamo šta je prošao i koliko je patio dok nije našao svoju porodicu.

Ako ste mislili da je to sve, grešite. Ponekad smo i u proširenom sastavu kada se ekipi pridruži Đura, mešanac jazavičara izbačen na Fruškoj Gori. Po njega smo otišli u Sremske Karlovce marta 2023. Udomila ga je moja starija ćerka u Beogradu, ali često gostuje kod nas u Vršcu. Kada on stigne, onda je tek potpuna ludnica.

Nije lako živeti sa tri psa. Velika je to obaveza. Kada udomite psa i on postane deo vaše porodice onda je to zauvek, i u dobru i u zlu. Svaki pas zahteva punu negu i pažnju. Pre svega, da ga čipujete, redovno vakcinišete, brinete o njegovom zdravlju i higijeni. Da ga hranite, šetate, mazite i pazite, i pružite ljubav i sigurnost. I kada vam se čini da nemate vremena, i da vas pritiska stotinu obaveza, za njih morate izdvojiti vreme. Sreća je da živim u porodičnoj kući, sa ogromnim dvorištem i još većom baštom, pa im je boravak i trčanje na svežem vazduhu zagarantovano.

A kad smo već kod kuće i dvorišta, tu je tek posebna priča. Održavanje higijene podrazumeva svakodnevno čišćenje, usisavanje, brisanje, vetrenje prostorija. Zatim pranje prostirki i njihovih prekrivača. Na tepih zaboravite, nije praktično nimalo. Spremite se da vam, pogotovu dok su mali, izgrizu patike koje ste zaboravili da sklonite, posle novogodišnje noći oglođu štikle na omiljenim salonkama, pojedu daljinski od TV-a. O da, ali oprostićete im sve. I učiti pravilima šta se sme, a šta ne sme.

Dobra organizacija neophodna je i oko čuvanja. Uglavnom se kombinujemo na način da što manje budu sami. Kada porodično idemo na odmor, tada uskače moja sestra koja ih čuva i brine o njima.

Kad ovako postavim stvari, sigurno zvuči pomalo zastrašujuće. Aliii, ima onaj lepši, mnogo lepši deo priče. Ono što dajete i vreme koje investirate ništa su naspram ogromne ljubavi koju dobijate. I to one prave, čiste, neiskvarene. Vaš pas će vas voleti bezuslovno. Vi ste za njega centar sveta i svemira. Kako kažu, vi imate posao, porodicu i prijatelje, a vaš pas ima samo vas. Možda će vas neki ljudi i neki prijatelji razočarati, ali ne i on.

Udomiti psa je jedna od mojih najboljih životnih odluka. Pre svega, činjenica da ste pomogli jednom nedužnom i nemoćnom biću da živi jedan lepši, bolji i humaniji život, čini da se osećate boljim čovekom, da ste uradili jedno plemenito delo. Istovremeno, postala sam osetljivija na nepravde i tužne sudbine lutalica i izbačenih pasa, kojih je svakim danom sve više.

Jedan od najvećih benefita jeste uticaj na mentalno zdravlje moje porodice. Dara, Đina i Žuća su uneli potpuno novu, pozitivnu energiju i radost u naš život. Zbližili su nas, učinili da se više smejemo, da prepričavamo anegdote iz svakodnevnog zajedničkog života, da šaljemo jedni drugima smešne slike i videe. Kada se vratimo umorni sa posla, ili iz škole, i kada nam je loš dan, oni nas sačekaju veselo mašući repom i iskreno se radujući našem dolasku. Ili kada porodično sednemo, a oni se, kao ravnopravni članovi, ugnezde i sklupčaju u našoj blizini. I tada shvatim da ne bih mogla da zamislim svoj život bez njih. I da, možda neću imati onaj savršeni travnjak od pre, možda će me probuditi u toku noći ponekada, ali sve su to samo materijalne stvari i sitnice.

Smatram da je potrebno sistemski i na svim nivoima raditi na podizanju svesti da pas nije za lanac, da je živo biće koje zaslužuje ljubav i pažnju i da problemu napuštenih pasa treba ozbiljno pristupiti. Upoznala sam i pratim neke divne ljude i udruženja koja se bave brigom o napuštenim životinjama, pomažem koliko mogu. Pokušavam da svojim primerom pokrenem druge ljude da udome psa. Udomi ne kupuj, taj često pominjani izraz, zaista ima svoju jačinu. Ne kupujte rasu psa, ne kupujte tuđe mišljenje kako imate baš divnog fensi psa. Udomite psa i potpuno besplatno dobićete veliku ljubav i prijatelja, a to je u stvari ono što je najvrednije.

Autor teksta: Jasna Topalović, Direktorka sektora računovodstva za Zapadni Balkan, Hemofarm A.D.

Preuzeto: Hemofarm Fondacija - Možda će vas neki ljudi i neki prijatelji razočarati, ali vaš pas neće. (fondacijahemofarm.org.rs)