Svetske krize iz korena menjaju život, nameću nove modele ponašanja, komunikacije i iznad svega poslovanja. I dok je materijalna ekonomija ozbiljno uzdrmana još pandemijom Covid 19, od tada jedna nova, digitalna ekonomija ubrzano raste.
Obzirom na složenu interakciju geopolitičkih dešavanja i finansijskih tržišta, cena roba i aktuelna krizna dešavanja u svetu imaju ozbiljne implikacije na globalnu ekonomiju, naročito na države u razvoju.
„Analitičari najavljuju globalnu recesiju, ali ono što je već dramatično sa ekonomskog aspekta, jeste neka vrsta globalne paralize. Naime, po prvi put smo svedoci doslovnog zastoja vodećih svetskih ekonomija kao i duže blokade značajnih privrednih grana. Ekonomisti upozoravaju da je bankarski sistem uzdrman, a valute brojnih država padaju u odnosu na američki dolar koji je i sam oslabljen. Sve navedeno preko skoka cena ulaznih sirovina i materijala, direktno utiče na cene proizvodnje i robe za izvoz. U privredi se ne može pritisnuti taster ‘pauza’, pa sa iste tačke nastaviti dalje”, kaže dr Saša Perović, menadžer za odnose sa državnim organima iz Hemofarma.
Digitalna revolucija i farmaceutska industrija
I dok je materijalna ekonomija ozbiljno uzdrmana, jedna druga, digitalna ekonomija i sve oblasti digitalizovanog poslovanja, doživele su procvat. Mnogo se govori i o digitalnoj valuti. Šta digitalna revolucija konkretno znači za farmaceutske kompanije?
„Digitalizacija nameće kulturu bliske kolaboracije, kulturu deljenja i širenja informacija, pa i farmaceutske kompanije u eri digitalizacije izlaze iz tradicionalnih okvira zatvorenosti. Živimo u veku koji će pre svega biti vek razmene podataka. Ujedinjavanjem parcijalnih otkrića i novih inovativnih rešenja u važnim projektima, digitalna era širi mogućnosti bržeg napredovanja nauke. Primera radi, rezultati kliničkih istraživanja i ishoda lečenja dobiće daleko veću transparentnost i dostupnost svim učesnicima u sistemu”, ističe naš sagovornik.
Međutim, digitalne inovacije u zdravstvu ne svode se isključivo na tehnološku ili naučnu dimenziju. U nastupajućoj eri personalizovane medicine, umrežavanje i integrisanje podataka od presudnog je značaja.
„Digitalna revolucija fundamentalno će menjati zdravstveni sistem i odnos svih učesnika u njemu, a vodi promeni i celokupnog pristupa lečenju. Uz sve veći pristup znanju, infrastrukturi i personalizovanim inovativnim uslugama, pacijentima je olakšana briga o zdravlju a značaj prevencije stavljen u prvi plan. Zahvaljujući digitalnoj revoluciji koja otvara nesagledive resurse dostupnih informacija, pacijent će tražiti sve više informacija jasnih, relevantnih, pravovremenih o efikasnosti određenih lekova, tražiti podatke o paralelama, želeti da bira između više ponuđenih terapijskih i cenovnih opcija. Digitalizacija nosi duboke preokrete, postavljajući i pred farmaceutske kompanije nove zadatke, nove izazove, nova prilagođavanja”, objašnjava dr Perović.
Jačati domaće resurse
Svetske krize istovremeno i brišu i podižu nove granice na planeti, ukazujući nedvosmisleno na važnost jačanja vlastitih resursa. Primera radi, Svetska zdravstvena organizacija u svojim najnovijim preporukama zahteva od zemalja članica izdvajanje dodatnih sredstava u cilju jačanja spremnosti sistema za moguće biološke katastrofe, a od farmaceutske industrije se zahteva dodatni napor za sprečavanje eventualnih nestašica lekova.
„Zadatak domaće industrije je da obezbedi efikasne i bezbedne farmaceutske proizvode najnovije generacije po pristupačnijim cenama. To je doprinos kvalitetu lečenja, ali i podrška stabilnosti i materijalnoj održivosti zdravstvenog sistema. Naime, prosečan životni vek se značajno produžio a starenjem stanovništa rapidno rastu izdaci u lečenju hroničnih bolesti, pa generički lekovi kao kvalitetne ali jeftinije terapijske alternative, omogućavaju veću dostupnost lekova svim pacijentima kojima su neophodni. Zahvaljujući domaćoj industriji, u Srbiji je osigurano redovno snabdevanje tržišta kvalitetnim generičkim lekovima”, ističe naš sagovornik.
Hemofarm kao lider domaće industrije ima najviše svetske standarde kvaliteta u proizvodnji za sve proizvodne pogone, pa su lekovi Hemofarma prisutni u 31 zemlji sveta na tri kontinenta.
„Mi iz Hemofarma smo u protekle tri krizne godine dokazali da smo sposobni da se izborimo sa svim izazovima i obezbedimo redovno snabdevanje tržišta našim lekovima, pa čak i da mobilišemo proizvodne resurse kako bi pokrili povećanu potražnju za lekovima, naročito u oblasti bolničkih lekova i antibiotske terapije. Domaća industrija je definitivno pouzdan partner zdravstvenom sistemu, i pacijenti kao i lekari ne treba da brinu”, poručuje dr Saša Perović, menadžer za odnose sa državnim organima iz Hemofarma.
