Nesanica je ozbiljan neprijatelj

Nesanica spada u red najčešćih bolesti, a istraživanja ukazuju da povremeno pogađa čak polovinu odraslog stanovništva, dok je više od 90% ljudi nesanicu iskusilo makar jednom u životu.

Spavanje je osnovna ljudska potreba, poput vode i hrane. Trećinu života provodimo u spavanju i to je dragoceno vreme da naš mozak ojača svoje funkcije i da se naš organizam okrepi. Otuda brine, što tek svaki peti Evropljanin noću spava bez prekida, a svaki treći upozorava da sada spava mnogo lošije nego pre pandemije Covid 19.

„Po definiciji, nesanica je bolest kod koje postoji otežano uspavljivanje, otežano održavanje spavanja tokom noći, preuranjeno buđenje ili nezadovoljstvo kvalitetom i količinom celonoćnog spavanja. Za dobar noćni oporavak, najvećem broju ljudi je potrebno 7.5 do 8 sati spavanja. Onima, iz grupe tzv. ‘dugih spavača’ potrebno je 10 do 11 sati spavanja. Postoje i ekstremne varijacije, pa je poznato da je Nikola Tesla spavao svega 2.5 do 3 sata, ali to svakako ne može biti parametar za širu populaciju“, kaže Primarijus dr Slavko Janković, neuropsihijatar, doktor medicinskih nauka, Predsednik Srpskog somnološkog društva i član Evropskog udruženja za proučavanje spavanja (ESRS).

Zašto ne mogu da zaspim?

Postoje dve vrste nesanice: primarna i sekundarna. Primarna znači da vaši problemi sa spavanjem nisu povezani sa nekim drugim zdravstvenim problemom, dok je sekundarna nesanica upravo posledica neke vaše bolesti ili možda lekova koje uzimate.

„Najčešći uzroci nesanice su psihološko-psihijatrijske prirode. Depresija, primera radi, kao simptom uvek ima poremećaj spavanja. Međutim i mnoge organske bolesti izazivaju nesanicu, kao što su hipertireoidizam ili pojačana funkcija štitaste žlezde, artritis ili zapaljenje zglobova, srčana i bubrežna slabost, hronična plućna bolest, neurološki poremećaji, apnea u spavanju itd. Bolni sindromi različitog porekla takođe za posledicu imaju nesanicu kao što i određeni lekovi i supstance uzrokuju nesanicu: alkohol, nikotin, stimulansi centralnog nervnog sistema, beta blokatori, bronhodilatatori, kortikosteroidi, stimulišući antidepresivi, tireoidni hormon i tako dalje“, objašnjava naš sagovornik.

I savremeni, užurbani način života sa progresivnom eskalacijom stresa na mnogim radnim mestima, kao i učestala upotreba tehnologije i elektronskih uređaja koji obično noću ljude drže budnima, usko su povezani sa lošijim kvalitetom spavanja i kraćim spavanjem od potrebnog.

Nesanica uvećava rizik od infarkta

Nesanica je povezana sa većim brojem negativnih posledica, kako po mentalno, tako i fizičko zdravlje. Nedostatak spavanja utiče i na gojaznost. Istraživanje Univerziteta u Čikagu otkrilo je da poremećen san dovodi do povećanja u produkciji leptina, hormona koji pokreće glad, ali i do smanjenja grelina, hormona koji prekida glad.

„Nesanica je visoko povezana sa pojačanim osećajem gladi, a povećan unos hrane i kalorija, kako bi se obezbedila energija za produženo vreme budnosti, daleko prevazilazi normalnu ishranu. Nesanica predstavlja kompleksan stres koji podiže i nivo kortizola koji ubrzava aterosklerozu. Skraćena dužina spavanja u vezi je i sa povišenim stepenom insulinske rezistencije, a zbog negativnog metaboličkog učinka nesanica donosi povišen rizik od kardiovaskularnih bolesti i čak 69% veći rizik od nastupa infarkta srca u odnosu na ljude koji dobro spavaju. Najviši rizik za infarkt srca imaju ljudi koji spavaju kraće od pet sati, a kod dijabetičara sa nesanicom, rizik je udvostručen“, upozorava dr Janković, dugogodišnji šef Laboratorije za istraživanje spavanja Klinike za neurologiju UKCS-a, a danas načelnik Laboratorije za spavanje Opšte bolnice Acibadem BelMedic.

Naš sagovornik dalje ističe da je lečenje nesanice složeno i kompleksno.

„Lekari su oduvek znali da je nesanica, kao i svi poremećaji spavanja, znak prisustva bolesti, ali saznanje da su primarni poremećaji spavanja česti i ozbiljni, i da mogu da se leče, osvanulo je tek u drugoj polovini XX veka. Danas, lečenje nesanice, manje podrazumeva upotrebu lekova ili farmakoterapiju, a više primenu psihološko-psihijatrijskih tehnika, poput kognitivno-bihejvioralne terapije, koje su uspešnije. U suštini, treba lečiti uzrok koji je doveo do nesanice, kao što je recimo depresija. Ali, kod esencijalne insomnije uzrok nije poznat, pa je taj oblik nesanice i najteži za lečenje“, kaže dr Slavko Janković.

Nesanica je mučila i našeg nobelovca
Ivo Andrić je godinama patio od nesanice: „Jedna je muka što teško uspevam da zaspim ili ne mogu da spavam, a druga, nova, što i moj san postaje sve tanji i lakši, kao da se granica između njega i nesanice neprimetno, ali stalno, briše i gubi. I u snu mi se dešava da snivam da ne mogu da zaspim, da bdim i da se mučim. Ta me tegoba najposle probudi i tek tada vidim da sam dotle spavao i da tek sada počinje stvarna nesanica i istinsko mučenje.“