Ovaj web sajt koristi kukije i slične tehnologije da pruži najbolju moguću funkcionalnost i prikaže sadržaje u skladu sa vašim interesima na našem sajtu i društvenim mrežama.
Mi poštujemo vašu privatnost i procesuiramo podatke samo u marketinške i funkcionalne svrhe ukoliko nam date vaš pristanak klikom na "Prihvatam".
Vaša podešavanja vezana za kukije možete izmeniti u bilo kom trenutku klikom na podešavanja privatnosti.

Uslovi korišćenja
Obaveštenje o privatnosti
Podešavanja
Ovaj web sajt koristi kukije i slične tehnologije da pruži najbolju moguću funkcionalnost i prikaže sadržaje u skladu sa vašim interesima na našem sajtu i društvenim mrežama.
Mi poštujemo vašu privatnost i procesuiramo podatke samo u marketinške i funkcionalne svrhe ukoliko nam date vaš pristanak klikom na "Prihvatam".
Vaša podešavanja vezana za kukije možete izmeniti u bilo kom trenutku klikom na podešavanja privatnosti.

Uslovi korišćenja
Obaveštenje o privatnosti
This cookie is used for system purposes only and does not track user actions. It is required for normal functioning of this web site.
Ovo je usluga web analitike.
Kompanija koja obrađuje podatke
  • Google Ireland Limited
  • Google Building Gordon House, 4 Barrow St, Dublin, D04 E5W5, Irska
Svrha podataka
  • Marketing
  • Reklama
  • Web analitika
Korišćene tehnologije
  • Kolačići
  • Piksel tagovi
Atributi podataka
  • IP adresa (anonimna)
  • Informacije o pretraživaču (vrsta pretraživača, stranice sa referencama/izlazima, datoteke pregledane na našem sajtu, operativni sistem, pečat datum/vreme i/ili podaci o putanji klikova)
  • Podaci o upotrebi (prikazi, klikovi)
Prikupljeni podaci
Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.
  • IP adresa
  • Datum i vreme posete
  • Podaci o korišćenju
  • Putanja klikova (biranja)
  • Ažuriranja aplikacija
  • Informacije o pretraživaču
  • Informacije i uređaju
  • JavaScript podrška
  • Posećene stranice
  • URL referer
  • Preuzimanja
  • Flash verzija
  • Informacije o lokaciji
  • Kupovna aktivnost
  • Vidžet interakcije
Pravni osnov
  • U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
  • Član 6 (1) (a) GDPR
Mesto obrade podataka
  • Republika Srbija
Period zadržavanja podataka
  • Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.
Strana koja prima podatke
  • Alphabet Inc.
Ovo je tehnologija praćenja koju nudi Facebook i koju koriste drugi Facebook servisi poput Facebook Custom Audiences.
Kompanija koja obrađuje podatke
  • Facebook Ireland Limited
  • 4 Grand Canal Square, Grand Canal Harbour, Dublin, D02, Irska
Svrha podatka
  • Reklama
  • Marketing
  • Retargetiranje
  • Analiziranje
  • Praćenje
Korišćene tehnologije
  • Kolačići
Atributi podataka
  • Podaci specifični za piksel
  • Http-zaglavlje
  • Opcioni parametri
Prikupljeni podaci
Ova lista predstavlja sve (lične) podatke koji su prikupljeni ovom uslugom ili kroz korišćenje ove usluge.
  • ID Facebook korisnika
  • Informacije o pretraživaču
  • Podaci o korišćenju
  • Informacije o uređaju
  • Neosetljivi prilagođeni podaci
  • URL referer
  • ID piksela
  • Informacije o lokaciji
  • Podaci specifični za piksel
  • Ponašanje korisnika
  • Pregledane reklame
  • Interakcije sa reklamama, uslugama i proizvodima
  • Marketing informacije
  • Pregledan sadržaj
  • IP adresa
Pravni osnov
  • U daljem tekstu je naveden pravni osnov za obradu ličnih podatka u skladu sa Članom 6 I 1 GDPR.
  • Član 6 stav 1 s. 1 lit. a GDPR
Mesto obrade podataka
  • Republika Srbija
Period zadržavanja podatka
  • Ovi podaci će biti izbrisani čim više ne budu potrebni za svrhu obrade.
Strana koja prima podatke
  • Facebook Inc.
Nesanica je ozbiljan neprijatelj
Nesanica spada u red najčešćih bolesti, a istraživanja ukazuju da povremeno pogađa čak polovinu odraslog stanovništva, dok je više od 90% ljudi nesanicu iskusilo makar jednom u životu.

Spavanje je osnovna ljudska potreba, poput vode i hrane. Trećinu života provodimo u spavanju i to je dragoceno vreme da naš mozak ojača svoje funkcije i da se naš organizam okrepi. Otuda brine, što tek svaki peti Evropljanin noću spava bez prekida, a svaki treći upozorava da sada spava mnogo lošije nego pre pandemije Covid 19.

„Po definiciji, nesanica je bolest kod koje postoji otežano uspavljivanje, otežano održavanje spavanja tokom noći, preuranjeno buđenje ili nezadovoljstvo kvalitetom i količinom celonoćnog spavanja. Za dobar noćni oporavak, najvećem broju ljudi je potrebno 7.5 do 8 sati spavanja. Onima, iz grupe tzv. ‘dugih spavača’ potrebno je 10 do 11 sati spavanja. Postoje i ekstremne varijacije, pa je poznato da je Nikola Tesla spavao svega 2.5 do 3 sata, ali to svakako ne može biti parametar za širu populaciju“, kaže Primarijus dr Slavko Janković, neuropsihijatar, doktor medicinskih nauka, Predsednik Srpskog somnološkog društva i član Evropskog udruženja za proučavanje spavanja (ESRS).

Zašto ne mogu da zaspim?

Postoje dve vrste nesanice: primarna i sekundarna. Primarna znači da vaši problemi sa spavanjem nisu povezani sa nekim drugim zdravstvenim problemom, dok je sekundarna nesanica upravo posledica neke vaše bolesti ili možda lekova koje uzimate.

„Najčešći uzroci nesanice su psihološko-psihijatrijske prirode. Depresija, primera radi, kao simptom uvek ima poremećaj spavanja. Međutim i mnoge organske bolesti izazivaju nesanicu, kao što su hipertireoidizam ili pojačana funkcija štitaste žlezde, artritis ili zapaljenje zglobova, srčana i bubrežna slabost, hronična plućna bolest, neurološki poremećaji, apnea u spavanju itd. Bolni sindromi različitog porekla takođe za posledicu imaju nesanicu kao što i određeni lekovi i supstance uzrokuju nesanicu: alkohol, nikotin, stimulansi centralnog nervnog sistema, beta blokatori, bronhodilatatori, kortikosteroidi, stimulišući antidepresivi, tireoidni hormon i tako dalje“, objašnjava naš sagovornik.

I savremeni, užurbani način života sa progresivnom eskalacijom stresa na mnogim radnim mestima, kao i učestala upotreba tehnologije i elektronskih uređaja koji obično noću ljude drže budnima, usko su povezani sa lošijim kvalitetom spavanja i kraćim spavanjem od potrebnog.

Nesanica uvećava rizik od infarkta

Nesanica je povezana sa većim brojem negativnih posledica, kako po mentalno, tako i fizičko zdravlje. Nedostatak spavanja utiče i na gojaznost. Istraživanje Univerziteta u Čikagu otkrilo je da poremećen san dovodi do povećanja u produkciji leptina, hormona koji pokreće glad, ali i do smanjenja grelina, hormona koji prekida glad.

„Nesanica je visoko povezana sa pojačanim osećajem gladi, a povećan unos hrane i kalorija, kako bi se obezbedila energija za produženo vreme budnosti, daleko prevazilazi normalnu ishranu. Nesanica predstavlja kompleksan stres koji podiže i nivo kortizola koji ubrzava aterosklerozu. Skraćena dužina spavanja u vezi je i sa povišenim stepenom insulinske rezistencije, a zbog negativnog metaboličkog učinka nesanica donosi povišen rizik od kardiovaskularnih bolesti i čak 69% veći rizik od nastupa infarkta srca u odnosu na ljude koji dobro spavaju. Najviši rizik za infarkt srca imaju ljudi koji spavaju kraće od pet sati, a kod dijabetičara sa nesanicom, rizik je udvostručen“, upozorava dr Janković, dugogodišnji šef Laboratorije za istraživanje spavanja Klinike za neurologiju UKCS-a, a danas načelnik Laboratorije za spavanje Opšte bolnice Acibadem BelMedic.

Naš sagovornik dalje ističe da je lečenje nesanice složeno i kompleksno.

„Lekari su oduvek znali da je nesanica, kao i svi poremećaji spavanja, znak prisustva bolesti, ali saznanje da su primarni poremećaji spavanja česti i ozbiljni, i da mogu da se leče, osvanulo je tek u drugoj polovini XX veka. Danas, lečenje nesanice, manje podrazumeva upotrebu lekova ili farmakoterapiju, a više primenu psihološko-psihijatrijskih tehnika, poput kognitivno-bihejvioralne terapije, koje su uspešnije. U suštini, treba lečiti uzrok koji je doveo do nesanice, kao što je recimo depresija. Ali, kod esencijalne insomnije uzrok nije poznat, pa je taj oblik nesanice i najteži za lečenje“, kaže dr Slavko Janković.

Nesanica je mučila i našeg nobelovca
Ivo Andrić je godinama patio od nesanice: „Jedna je muka što teško uspevam da zaspim ili ne mogu da spavam, a druga, nova, što i moj san postaje sve tanji i lakši, kao da se granica između njega i nesanice neprimetno, ali stalno, briše i gubi. I u snu mi se dešava da snivam da ne mogu da zaspim, da bdim i da se mučim. Ta me tegoba najposle probudi i tek tada vidim da sam dotle spavao i da tek sada počinje stvarna nesanica i istinsko mučenje.“