Planinarenje kao logičan izbor

Mi, žitelji Vršca, imamo sreću da živimo u podnožju Vršačkih planina. Planinarenje je svima na dohvat ruke, mnogo je uređenih i propisno obeleženih staza što naše planine čini idealnim za početnike a i iskusni planinari mogu da odrade dobar trening.

Sedam godina sam član lokalnog kluba PSK „Železničar” i Planinarskog Saveza Srbije. Ranije sam samostalno šetao, bavio se biciklizmom, drumskim i MTB, pre toga padobranstvo…tako da kada se saberu moja ljubav prema prirodi i avanturistički duh planinarenje je potpuno logičan izbor.

Planinari dobro znaju da to nije samo fizička aktivnost, već je mnogo više od toga. To je upoznavanje sebe, otkrivanje aspekata ličnosti za koje niste ni znali da postoje, ali i povratak prirodi i upoznavanje njenih lepota.

Koristi od planinarenja su brojne. Verujem da svako od nas pronalazi svoje razloge i prepoznaje šta najviše odgovara njegovom organizmu. Boravak u prirodi je u biti čoveka, samo što smo na to zaboravili, usled napretka tehnologije i njenog masovnog korišćenja. Planinarenje je sušta suprotnost svakodnevnoj urbanoj rutini. Pešačenje pomaže u ubrzavanju metabolizma, sagoreva kalorije i podstiče lučenje seratonina – hormona sreće. Takođe, uspešno otklanja simptome depresije i mrzovoljnosti. Akumulirana pozitivna energija i dobro raspoloženje ne napuštaju telo danima, pa dugo posle planinarske akcije možete imati „ni čim izazvan“ osmeh na licu. Pored višestrukih koristi zdravlju, planinarenje je poznato i po stvaranju čvrstih i neraskidivih veza među ljudima.

Planine su često negostoljubive. Kiša, sneg, snažni vetrovi, magla, jako sunce baš umeju da testiraju volju i odlučnost svakog pojedinca. Ali izlazak na vrh planine uprkos svim poteškoćama zaista je nešto neopisivo. Van svoje zone komfora boravimo u ambijentu u kojem su struja, topla voda i WIFI luksuz, a opet sa nestrpljenjem čekamo svaku sledeću akciju.

Do sada sam učestvovao na više stotina planinarskih akcija u glavnom u organizaciji mog matičnog kluba ali često odem na planinarenje sa par prijatelja ili čak i sam.

Pomenuo bih samo neke najdraže planine, nadmorske visine i uspone.

Homoljske planine – Veliki Vukan 825 m
Kablar – 889 m
Rtanj – Šiljak 1570 m
Šar Planina - Ljuboten 2498 m (Makedonija)
Korab – 2764 m (Makedonija)
Jablanica – 2257 m (Makedonija)
Retezat – 2482 m (Rumunija)
Peleaga – 2509 m (Rumunija)

Da bi neko postao planinar potrebno je da ima bar malo kondicije, dobru volju I da se učlani u neki od klubova. Kada akciju vodi školovani vodič odlazak u planinu je mnogo bezbedniji, a u društvu je sve lakše i lepše. Takođe to je idealna prilika da se od iskusnijih planinara nauči ponešto o ishranii i opremi koja je potrebna za odlazak na planinu.

Na osnovu svog iskustva mogu da kažem da su tri najvažnije stvari: obuća, ranac i u njemu DOVOLJNA količina vode. Planinarenje nije jeftin sport ali nema potrebe da se kupi odmah sve od opreme niti da se kupuje ono najskuplje. Važno je krenuti sa planinarenjem a onda zavisno od želja i mogućnosti svaki pojedinac će vremenom shvatiti šta mu je potrebno za boravak na planini.

Napomenuo bih da se skoro sve akcije održavaju vikendom i da su celodnevne. Često se u prevozu provede 3,4 pa i 5 sati samo da bi se došlo do mesta odakle kreće uspon na planinu, tako da treba izdvojiti dosta vremena. Ali zahvaljujući putovanjima do planine obišao sam brojne gradove, manastire, pećine, muzeje, kulturno-istorijske spomenike.

PLANINE VAS ZOVU.

Autor teksta: Jovan Petrović, Skladištar pakovnih materijala, Služba skladišta sektor upravljanja lancem snabdevanja proizvodnje, Hemofarm grupa

Preuzeto: Hemofarm Fondacija - Planinarenje kao logičan izbor (fondacijahemofarm.org.rs)