Pravo na život bez bola

U 21. veku, pacijent ne sme da trpi bol. On ima pravo, ma koliko bolest bila teška ili uznapredovala, da dane provodi u miru, a ne u patnji. Otuda je razvoj medicine bola, kao nove medicinske grane, od izuzetnog značaja.

Bol je najčešći simptom sa kojim s susrećemo tokom života. Čak 50 odsto odraslih pacijenata lekara poseti zbog osećaja bola. Ukoliko bol traje duže od tri meseca naziva se hronični bol i tada prestaje da bude samo simptom bolesti.

„Ukoliko bol dugo traje, on izaziva ne samo fizičku patnju već i tešku duševnu patnju. Takav bol ugrožava normalno funkcionisanje svih organa i organskih sistema, urušava psihičku stabilnost pacijenta i menja njegovo socijalno ponašanje. Tada bol više nije samo simptom već prerasta u bolest samu za sebe”, objašnjava prof. dr Nebojša Lađević, anesteziolog i direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS-a, u okviru kojeg radi i Kabinet za terapiju bola.

Ne treba da boli

Hronični bol se danas proučava kao autonomna bolest koja se javlja u nizu stanja kao što su reumatološke i neurološke bolesti, dijabetes, AIDS, maligne bolesti. U današnje vreme hronični bol poprima epidemijske razmere, ali je i pored toga kod nas još uvek potcenjen i nedovoljno lečen.

„Naš narod je spreman da dugo trpi bol. Ima čak i lekara koji pacijentima objašnjavaju da je normalno da ih u bolnici boli, jer se i sama ustanova zove bolnica. Zato je neophodno da se pojača edukacija svih lekara ali i medicinskih sestara i tehničara o neophodnosti pravilne procene i terapije bola. U današnje vreme ni jedan pacijent ne sme da trpi bol. U tom cilju Srpsko udruženje za terapiju bola sprovodi edukacije i član je velikih projekata koje vode Evropsko udruženje anesteziologa i Evropska federacija za terapiju bola”, kaže prof. dr Nebojša Lađević koji je i predsednik Srpskog udruženja za terapiju bola.

Svetski trendovi prisutni i u našoj zemlji

U Srbiji se aktivno radi na praćenju savremenih trendova iz oblasti medicine bola. Multidisciplinarni Kabinet za terapiju bola KCS-a, u kome spas za svoje patnje nalaze pacijenti sa teškim dugotrajnim bolovima, primer je koji treba slediti. U skladu sa evropskim konceptom lečenja u njemu zajedno rade anesteziolozi, fizijatri, neurohirurzi i psihijatri. Opremljen je i aparaturom za najsloženije interventne procedure koje se samo ovde izvode. Ali potreba za terapijom bola naglo raste širom Srbije.

„Osnovane su ambulante i kabineti za terapiju bola i svaki dan se radi na edukaciji lekara. Poznavanje procene bola, vrste i intenziteta, kao i pravilne terapije od neprocenjivog je značaja za svakog lekara. Uvedeni su izborni predmeti iz oblasti medicine bola na IV i V godini Medicinskog fakulteta, osnovana je subspecijalizacija medicine bola i sada stiže šesta generacija subspecijalista. Neophodno je dalje razvijati edukaciju, posebno u domenu veoma složenih interventnih procedura, gde nam nedostaje stručnjaka”, objašnjava profesor Lađević.

Nove terapije još efikasnije

Medicina bola se u SAD-u i zapadnoevropskim zemljama razvija kao posebna grana medicine za koju se kaže da je neophodna podrška gotovo svim ostalim granama medicine. U većini evropskih zemalja samostalno postoje klinike za bol, kao specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnog bola. Čak i kada nema leka da se izleči teška bolest, danas postoje lekovi da se takvim pacijentima patnje olakšaju. To se postiže primenom opioida bilo putem tableta ili flastera ili nekom od interventnih procedura.

„Nove generacije lekova donose bolju efikasnost u lečenju i manje neželjenih efekata što je jako važno za naše pacijente. Jedan od lekova koji nam stiže i od koga mnogo očekujemo je Tapentadol koji nam donosi novi način delovanja. Taj lek deluje dvojako i kao opioid za jake bolove ali i kao dobar analgetik za neuropatski bol, a sveukupno ima malo neželjenih dejstava pa mu je profil sugurnosti veliki. Danas ne smemo dozvoliti da pacijente boli bez obzira na uzrok bola”, poručuje prof dr Nebojša Lađević.