Alergijska kijavica je najčešća epidemijska hronična bolest današnjice i od nje pati više od pola milijarde ljudi na planeti. Najviše su ugroženi mladi od 15 do 25 godina.
Sa prvim toplijim danima nastupa sezona cvetanja, pa eto i alergije na polen. Čestice polena su izuzetno sitne i ima ih oko milion u jednom kubnom metru vazduha. I dok se priroda budi i raduje, iz godine u godinu raste broj stanovnika planete koji pate od nekog oblika alergijske reakcije na polen.
Alergije počinju od kraja februara sa cvetanjem leske, bresta, breze… Od aprila cvetaju trave, a od jula do oktobra nastupa ambrozija. Kako se zaštititi ili ublažiti alergije na polen?
„Mnogobrojni su faktori rizika kada je alergijski rinitis u pitanju i zato je važno izbegavati alergene koji izazivaju probleme. Otuda se osobama sklonim alergijama preporučuje da rano ujutro ili kasno poslepodne borave u zatvorenom prostoru, jer u to vreme većina biljaka oslobađa polen.
U sezoni cvetanja izbegavajte izlete, vožnju biciklom, aktivnosti u prirodi. U stanu intenzivirajte mere higijene što uključuje češće usisavanje, brisanje prašine, promenu posteljine jednom nedeljno, a pacijenti koji koriste antialergijske lekove važno je da pravovremeno započnu terapiju antihistaminicima”, savetuje diplomirani farmaceut Katarina Barudžija,
regionalna produkt menadžerka za RX lekove u kompaniji Hemofarm.
Narušava kvalitet života
Podaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da svako treće dete i svaka peta odrasla osoba u svetu, pati od nekog oblika alergije. Tipični simptomi alergijske kijavice uključuju svrab i crvenilo očiju, curenje iz nosa, zapušen nos, kašljanje, kijanje.
Alergijska kijavica se uglavnom vezuje za polen, ali iste simptome mogu izazvati i alergeni poput plesni, prašine, dlaka i perja kućnih ljubimaca, kao i grinje i nadražujuća vlakna iz tkanina, tepiha i slično.
„Američki koledž za alergiju, astmu i imunologiju objavio je podatak da su alergije danas šesti vodeći uzrok hroničnih bolesti u SAD-u. Alergijski rinitis i nazalne alergije značajno narušavaju kvalitet života, a ozbiljnost ovih tegoba može i te kako umanjiti i radnu sposobnost. Uprkos tome, čak 90% pacijenata sa alergijskim oboljenjima je nelečeno ili nedovoljno i neadekvatno lečeno. Važno je zato, već nakon pojave prvih sintoma posetiti alergologa, a po potrebi i dermatovenerologa, otorinolaringologa, pulmologa”, upozorava naša sagovornica.
Ne ignorišite simptome
Pre tri decenije alergiju na polen imalo je 2% ljudi, a danas od pomenutog problema pati skoro 1/3 stanovnika planete. Najnovija istraživanja predviđaju i da će do 2025. godine, preko 50% Evropljana patiti od alergija.
„Ukoliko imate alergijski rinitis, važno je što pre početi sa lečenjem. Netretiran ili nedovoljno kontrolisan alergijski rinitis vodi ka pojavi drugih bolesti, poput hroničnog sinuzitisa ili alergijske astme. Standardna terapija za alergiju na polen uključuje lekove koji olakšavaju simptome. Tako oralni antihistaminici blokiraju histamin koji telo oslobađa u kontaktu sa alergenom i na taj način ublažavaju simptome alergijskog rinitisa.
Dekongestivi smanjuju oticanje krvnih sudova u nosu, čime smanjuju crvenilo i oslobađaju disajne puteve. Fiziološki rastvor ublažava iritaciju nosa i simptome koji prate alergijski rinitis”, objašnjava Katarina Barudžija.
Naša sagovornica ukazuje na to i da su lekovi najefikasniji kada se primenjuju preventivno, dakle pre nego što počnu simptomi sezonske alergijske kijavice.
„Da biste spremno dočekali polensku prolećnu sezonu poželjno je da započnete terapiju antihistaminicima najmanje mesec dana pre početka polenske sezone. Ukoliko to niste učinili, obavezno krenite sa primenom lekova čim se jave prvi simptomi alergije na polen”, poručuje diplomirani farmaceut Katarina Barudžija iz kompanije Hemofarm.
