Kretanje kao način života

Ljubav prema redovnoj fizičkoj aktivnosti sam stekla još u detinjstvu, zahvaljujući roditeljima. Najpre je to bilo skijanje, potom tenis, a nakon toga redovne šetnje i planinarenje. Međutim, to mi nije bilo dovoljno, i tako sam „otkrila“ brdski biciklizam. Pronašla sam sport koji mi pričinjava jednako zadovoljstvo kao kada se skijama spuštam niz planinu, a dostupan mi je cele godine. Danas kombinujem šetnju – bržu ili sporiju, ili bicikl. Zavisi od raspoloženja. U društvu ili sama, sat ili dva, važno je da se krećem.

Kako živim u Vršcu, srećna sam što mi je Vršački breg na 30 minuta hodom od kuće. Vršački breg ima šumu, vazduh je dobrog kvaliteta i tu privilegiju da mi je priroda u neposrednoj blizini često koristim. Zarazila sam i prijatelje, tako da zajedno odlazimo u šetnje i razgovaramo. Nekada krenem sama, uz put sretnem poznanike, kolege, koji su isto ljubitelji kretanja i onda zajedno napravimo „jedan krug“.

Ljudi imaju različite izgovore da se ne bave sobom, pogotovo svojim zdravljem. Odustaju od šetnje jer je na primer loše vreme. Ja sam od onih koji ne gledaju u nebo pre nego što krenu i ko ne dozvoljava da vremenski uslovi utiču na odluku da se prošetam. Znam da je svako vreme pravo, samo treba pažljivo postaviti prioritete i dobro se organizovati. Kada se krećem osećam se DOBRO. Jer život je kretanje.

Kao i većina ljubitelja sporta svoje aktivnosti volim da beležim i pratim, da upoređujem kilometražu koju dnevno pređem, brzinu kojom sam je prešla, visinsku razliku i dr. Za to, osim aplikacije Samsung health, koristim i aplikaciju Strava koju koriste mnogi sportisti. Preko ove aplikacije upoređujemo rezultate, pratimo i bodrimo jedni druge.

Moram priznati da mi na kraju nedelje prija kada uspem da ispunim cilj koji sam sebi zadala, a to je minimum 10.000 koraka dnevno. Onda sam dodatno motivisana i da sledeće nedelje ponovim isti ili napravim bolji rezultat. U početku nisam sa lakoćom prelazila ovu kilometražu. Kada sam pre desetak godina odlučila da se bavim biciklizmom, prva ruta mi je bio odlazak do susednog mesta koje je udaljeno od Vršca oko 9 km i povratak do kuće.

Ta prva vožnja je trajala duže od sat vremena. Tog leta sam par puta nedeljno redovno vozila tu razdaljinu i merila vreme za koje prolazim distancu. Uspela sam da smanjim vreme za čitavih 20 minuta, što uopšte nije malo. Dnevna rutina i kontinuitet su važni, to vodi ka sigurnom uspehu. Tako je i u sportu i u poslu. Postepeno sam sebi dodavala veće ciljeve i savladavala ih.

Redovno kretanje i boravak u prirodi su, osim zdrave ishrane, od velike važnosti za moje fizičko i mentalno zdravlje i siguran put do zdravijeg i ispunjenog života. Naravno, ima dana kada sam loše raspoložena i kada bih najradije ostala kod kuće, u svoja četiri zida, ali onda mi bude izazov da nateram sebe da obujem patike i krenem. Kretanjem svoje telo, a pre svega svoj duh, napunim pozitivnom energijom.

Kretanje mi održava i mentalnu ravnotežu. Fizička aktivnost mi je veoma pomogla u vreme pandemije COVID 19, jer se lakše nosim sa svakodnevnim problemima, ličnim i poslovnim izazovima i zbog toga svima preporučujem: uvrstite šetnju, minimum 15 ili 30 minuta dnevno, u svoju svakodnevnu rutinu. Nećete zažaliti.

Moji roditelji su moj uzor. Iako su oboje u poznoj životnoj dobi i dalje su fizički aktivni. Pravi su primer kako redovno kretanje utiče na to da i duh, bez obzira na godine, ostane mlad. Ljubav prema zdravom načinu života i sportu je tako utkana u život moje porodice i prenosi se sa generacije na generaciju.

Autorka: Alena Pajić, projektna menadžerka Hemofarm fondacije

Preuzeto: Hemofarm Fondacija - Kretanje kao način života (fondacijahemofarm.org.rs)