Hemofarm - Blog - Blog - Štadin Zdravstveni izveštaj 2022.

Evropa, rano leto 2021. godine: Programi vakcinacije protiv COVID-19 širom Evrope bili su u punom jeku, donoseći perspektivu vraćanja životu kakav smo poznavali pre pandemije. Ali, da li je virus nepovratno izmenio naš način života? Postavljajući detaljna pitanja tridesetini hiljada ljudi širom 15 zemalja, Stadin Zdravstveni izveštaj 2021. osvetlio je neposredne kratkoročne efekte pandemije na živote Evropljana: kako je ona uticala na njihovo mentalno i opšte zdravlje, stare navike koje su napuštene i nove koje su usvojene umesto njih, ali takođe i na otpornost Evrope i spremnost da se ojača – pridržavajući se pravila. Godinu dana kasnije, STADA je ispitivala Evropljane ne bi li saznala koje dugoročne posledice je pandemija ostavila na zdravstvenoj mapi Evrope: Kako se drži mentalno zdravlje ljudi? Šta ih brine? Da li više pažnje posvećuju svom zdravlju? Šta Evropljanima ne dozvoljava da spavaju noću? I kome se obraćaju za pomoć? Sve odgovore možete naći u Stadinom Zdravstvenom izveštaju 2022.

Mentalno zdravlje, stres

Prvi efekti pandemije na mentalno zdravlje evropske populacije već su se pokazali i u prošlogodišnjem Zdravstvenom izveštaju: nivoi stresa i anksioznosti koje su prijavljivali ispitanici bili su u porastu. Međutim, procenat sagorevanja (burnout) ostao je prilično ujednačen sa onim dobijenim u ranijim anketama. Iako je pandemija svakako ubrzala i uvećala broj slučajeva sa problemima mentalnog zdravlja, ne samo zbog poteškoća u pristupu odgovarajućoj nezi, pripisivanje ovog fenomena isključivo kovidu značilo bi da smo promašili metu. Svakako, njegove dugotrajne posledice će se još otkrivati, ali činjenica ostaje: Problemi sa mentalnim zdravljem predstavljaju široko rasprostranjenu bolest – i to već duži niz godina.

Živeti u senci: Da li je Evropa na ivici krize mentalnog zdravlja

• Nivo stresa prema sopstvenoj proceni ljudi porastao je sa 25 na 37 procenata
• Ljudi mlađi od 25 godina teže se nose nego ljudi drugih starosnih grupa
• Broj Evropljana koji su iskusili sagorevanje popeo se na 59 procenata
• Više od trećine Evropljana ima problema sa spavanjem tokom noći

Mentalno zdravlje mnogih Evropljana neosporno je stradalo tokom pandemije COVID-19. Prošle godine, jedan od četiri ispitanika izjavio je da je nivo njegovog stresa znatno porastao od pojave virusa – što predstavlja trend koji se nastavio tokom proteklih 12 meseci. Međutim, bilo bi pogrešno pripisati ovakav razvoj isključivo pandemiji, pošto za početak, mentalno zdravlje evropske populacije ni pre nije bilo tako sjajno: čak i pre nego što se kovid pojavio, procenat Evropljana koji su sami prijavili da su iskusili sagorevanje (burnout), ili da su često osećali da su na samoj sagorevanja, ili im je taj osećaj barem bio poznat, uvek je prelazio 50 odsto. Danas je evropski prosek dostigao najvišu vrednost ikada, od gotovo 60 procenata. U mnogim aspektima, čini se da je kovid samo pogoršao probleme mentalnog zdravlja koji su godinama vrebali iznad (i, unutar) naših glava.

Poverenje i apoteka budućnosti

U vreme lažnih vesti i dezinformacija kojima nas od svuda svakodnevno zasipaju, pouzdani izvori kojima se može verovati postali su važniji nego ikada. Iako je možda razuman i izvestan stepen opreza i skepticizma, izgleda da je priličnom broju Evropljana teško da veruju čak i mišljenjima medicinskih stručnjaka kada je zdravlje u pitanju. Kome onda veruju kada se radi o informacijama u vezi sa zdravljem? I šta to znači kada je šira slika u pitanju – naime, status konvencionalne medicine i zadovoljstvo evropskim zdravstvenim sistemom uopšte? Da li se bližimo nekoj prekretnici u smislu poverenja u naše medicinske sisteme?

COVID bluz ili sistemska tempirana bomba? Poverenje Evropljana u konvencionalnu zdravstvenu zaštitu opada

• Zadovoljstvo zdravstvenim sistemima opalo je sa 71 na 64 procenta
• Blago opadanje poverenja u konvencionalnu medicinu
• Lekari opšte prakse smatraju se najpouzdanijim zdravstvenim radnicima
• Apoteka budućnosti mora kombinovati individualnu negu sa komforom digitalizacije

Izdanje Stadinog Zdravstvenog izveštaja 2021. jasno je ilustrovalo da su stanovnici Evrope bili voljni da prave ustupke u teškim vremenima; u protekloj godini, međutim, njihovo zadovoljstvo je prilično opalo: danas je samo 64 odsto ljudi zadovoljno zdravstvenim sistemom u svojoj zemlji – ukupno gledano, to je pad od sedam procentnih poena u odnosu na 2021. To se jednim delom može pripisati niskom rezultatu u Kazahstanu (25 procenata) i Rumuniji (31 procenat) koji nisu učestvovali u anketi 2021. – ipak, dugogodišnji učesnici kao što su Srbija (31 procenat) i Poljska (36 procenata) takođe teže donjem delu na skali zadovoljstva. Zapravo, Srbija je zabeležila najznačajniji pad u pogledu odobravanja: 49 procenata njenih građana bilo je zadovoljno zdravstvenim sistemom u Srbiji u 2021. dok danas to važi za 31 odsto njih. Vredno je pomenuti i Ujedinjeno Kraljevstvo (pad od 16 procenata), Austriju (13 procenata manje), Francusku, Portugaliju i Češku (svaka po 9 posto manje). Na drugom kraju spektra, zadovoljstvo je najviše u Belgiji (86 procenata), Švajcarskoj (84 procenata) i Holandiji (83 procenta). Zanimljivo je što je Holandija takođe jedina zemlja gde je zadovoljstvo nacionalnim zdravstvenim sistemom poraslo tokom prošle godine.

Lečenje na daljinu i zdravstvene aplikacije

Digitalna zdravstvena rešenja su svuda. U stvari, moglo bi biti teško da naiđete na temu u vezi sa zdravljem koja još nije pretvorena u aplikaciju ili onlajn uslugu – manje ili više uspešno. Jedan aspekt je većini ovih rešenja zajednički: obično imaju za cilj da poboljšaju zdravlje korisnika i kvalitet nege koju dobijaju na neki način – bilo pružanjem uvida u ponašanje kao što su ishrana, upravljanje stresom ili obrasci spavanja, nudeći na taj način priliku za njihovo poboljšanje i regulisanje u korist zdravijeg načina života. Neki od njih nude momentalnu vezu sa zdravstvenim radnicima preko telefona ili računara korisnika, gde god da se nalazi. Koliko su Evropljani otvoreni za takve mere? I da li su oprezni pri prelasku sa starih načina, kao što je pregled licem u lice sa onima koji im pružaju zdravstvenu negu? Koje podsticaje vide u korišćenju ovakvih digitalnih rešenja? Sa upadljivim razlikama između zemalja, starosnih grupa i lokacija stanovanja, jedno je sigurno: digitalna zdravstvena rešenja (još) nisu za sve.

Zdrav život na dohvat ruke:

Koliko su Evropljani voljni da prihvate digitalna zdravstvena rešenja?
• Odobravanje lečenja na daljinu raste nakon pada tokom kovida
• Oko dve trećine Evropljana (64 procenta) sada može da zamisli da se leči preko veb-kamere
• Spremnost prihvatanja onlajn konsultacija u velikoj vezi sa nivoom urbanizacije
• Najpopularnije je korišćenje aplikacija u vezi sa zdravljem koje se tiču pripreme hrane, praćenja kvaliteta sna i mentalnog zdravlja

„Doktor će vas sada primiti“ – uskoro postaje stvar prošlosti? Možda, ako se pitaju Evropljani. Danas, 64 procenata njih mogu da zamisle da ih lekar leči na daljinu, npr. preko veb-kamere, u slučaju manje bolesti ili sekundarnog oboljenja. Glavni argument u prilog takvim onlajn konsultacijama? Mogućnost uštede vremena koje bi se potrošilo na putovanje zbog zakazanog pregleda ili čekanje na pregled, što igra značajnu ulogu kod 32 odsto Evropljana. Identično veliki udeo kaže da može da zamisli da isproba lečenje putem veb-kamere u zavisnosti od vrste oboljenja od kojeg pate. Uprkos njihovom prihvatanju, preovladavaju rezerve prema takvim rešenjima digitalne zdravstvene zaštite, pri čemu više od jedne trećine odraslih Evropljana (36 procenata) odbacuje ideju da sa svojim lekarom budu u kontaktu samo preko ekrana.

Želja za ličnom interakcijom glavni kamen spoticanja za koncept lečenja na daljinu

Najjači argument protiv lečenja na daljinu je nedostatak lične interakcije sa lekarom: za 20 odsto Evropljana ovo je dovoljan razlog da u potpunosti odbiju tu ideju. Ovaj stav se najviše oseća u Belgiji, gde više od tri od deset odraslih osoba (31 odsto) vrednuje značaj lične interakcije sa svojim lekarom. Isto važi i za više od jedne četvrtine odraslih u Češkoj, Nemačkoj i Holandiji (27 procenata kod svih).

Zdravstvene aplikacije nisu pogodne za široke mase

Digitalne aplikacije omogućavaju praćenje svih vrsta zdravstvenih navika kao što su vežbanje, uravnoteženo kuvanje ili praćenje obrazaca spavanja. Uz veliki izbor koji je dostupan, postavlja se pitanje ko koristi takve aplikacije – i u koje svrhe? Nešto manje od jedne petine Evropljana navodi da redovno dobija inspiraciju za zdrave recepte ili prati svoje navike u ishrani pomoću aplikacije. Sveukupno gledano – što možda i nije iznenađujuće – upotreba aplikacija u vezi sa zdravljem je popularnija kod osoba rođenih i odraslih u digitalnoj eri, starosti od 18 do 34 godine. Unutar ove starosne grupe, 28 procenata kaže da redovno koristi aplikacije za kuvanje, a četvrtina prati kvalitet sna i mentalno blagostanje putem aplikacija.

Preventivna zdravstvena zaštita

Sezona prehlada je pred vratima, te zapušen nos, bol u grlu i kašalj nisu daleko. Pitali smo Evropljane još ranije kako se nose sa prehladom na radnom mestu, na koje vrste lekova se oslanjaju i da li dozvoljavaju da infekcija utiče na njihovo ponašanje prema partneru. Odlučili smo da ovaj put detaljnije pogledamo kako je pandemija oblikovala njihov pristup preventivnoj zdravstvenoj zaštiti. Da li su postali odgovorniji u postupanju sa infekcijama? Kako reaguju kada vide da drugi pokazuju simptome prehlade? Koje su njihove glavne strategije za izbegavanje prehlade?

Prehlado, nestani:

Kako Evropljani danas pristupaju preventivnoj zdravstvenoj zaštiti
• Redovno pranje ruku, održavanje minimalne udaljenosti i nošenje maski i dalje su prioritetno na pameti Evropljana kada razmišljaju kako da izbegnu infekciju
• Svega 18% ispitanika će pozvati na posao da javi da je bolesno kada osete simptome prehlade
• Podizanje imuniteta je najčešća motivacija (49%) za korišćenje vitaminskih i mineralnih suplemenata (VMS)
• Svaki četvrti ispitanik se oslanja na prirodne lekove za sprečavanje prehlade; ovaj trend povećan je u zemljama istočne Evrope

Danas, 49% Evropljana kaže da će se radije držati podalje od nekoga ko pokazuje znake infekcije, kao što su kijanje ili kašalj. Shodno tome, 43% brine da li ih drugi gledaju čudno kada pokazuju simptome prehlade. Žene su češće pogođene ovim problemom od muškaraca: 51% žena kaže da se plaši da bi ih drugi mogli osuditi kada kašlju ili kijaju u javnosti, u poređenju sa svega 35% muškaraca. Ova bojazan je posebno izražena kod Austrijanaca (55%), Portugalaca (53%) i Srba (52%). Sa druge strane, Nemci (39%) i Španci (30%) manje se obaziru na to šta drugi misle o njihovom teškom disanju.

Varenje

Pandemija je uticala na nas i naš svakodnevni život u gotovo svim aspektima. Jedan od njih je naša ishrana: u 2021. godini polovina Evropljana izjavila je da je usvojila zdraviju i uravnoteženiju ishranu tokom prve godine pandemije. Godinu dana kasnije, ponovo smo proverili: kako su se njihove navike u ishrani promenile? Da li se i dalje zdravo hrane, da li je više ljudi usvojilo zdravu ishranu ili se većina vratila na staro?

Vi ste ono što jedete:
Navike Evropljana po pitanju ishrane se poboljšavaju
• Većina Evropljana ocenjuje svoje navike po pitanju ishrane i konzumiranja pića kao zdrave ili veoma zdrave
• 40% ima zdraviju ishranu nego pre, naročito mladi
• Žene su naročito sklone da prave zalihe suplemenata vitamina i minerala
• 46% Evropljana se žali na probleme sa varenjem

Danas, tri od četiri Evropljana smatra svoje navike po pitanju ishrane i konzumiranja pića kao zdrave, 10% njih ide i dalje i ocenjuje ih kao veoma zdrave. Žene i stariji od 55 godina naročito klasifikuju svoju ishranu kao zdravu. Više od jedne osobe od njih četiri starosti, između 18 i 34 godine, ocenjunju svoje navike po pitanju ishrane i konzumiranja pića kao prilično ili veoma nezdrave (27%) – u poređenju sa jednom petinom ukupne evropske populacije (21%). Ljudi u Italiji (87%), Holandiji (84%) i Francuskoj (83%) imaju posebno zdravu ishranu, dok ljudi u Srbiji (36%) i Kazakhstanu (35%) obično žive nezdravijim životom.

Koncept studije

Originalno zamišljen kao nemačka studija za ispitivanje „zdravstvene pismenosti” u toj zemlji, Stadin Zdravstveni izveštaj od tada je evoluirao i postao jedna od najobuhvatnijih i najširih zdravstvenih studija na kontinentu. Nakon svog međunarodnog debija 2018. godine, on je istraživao, pokrivao i beležio uticaj glavnih debata i događaja vezano za opšte i mentalno zdravlje evropske populacije, njihove strahove, nade i stavove. Ništa manje, ali možda najznačajnije od izbijanja pandemije kovida, početkom 2020, Zdravstveni izveštaj predstavljao je pouzdan barometar raspoloženja na samom pulsu evropskog stanovništva, što ga je učinilo kako opipljivim proširenjem tako i svedočenjem Stadine svrhe, da „Brinemo o zdravlju ljudi kao partner od poverenja”.

Uzorak i metodologija 2022.

Ovogodišnju međunarodnu anketu sproveo je InSites Consulting, putem onlajn upitnika, od sredine marta do sredine aprila 2022, u sledećih 15 zemalja: Austrija, Belgija, Češka Republika, Francuska, Nemačka, Italija, Kazahstan, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Španija, Švajcarska i Velika Britanija. Kazahstan i Rumunija po prvi put su ove godine učestvovali u istraživanju. Sa oko 2.000 ispitanika u svakoj zemlji, panel je ukupno obuhvatio 29.637 ljudi, starosne dobi od 18 do 99 godina. Kao i uvek, rezultati su karakteristični u odnosu na godište, pol i region. Upitnik je sadržao više od 30 pitanja u sedam različitih kategorija: