Svako treće dete i svaka peta odrasla osoba u svetu, pati od nekog oblika alergije. Najviše su ugroženi mladi od 15 do 25 godina, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.
Alergijska kijavica je najčešća epidemijska hronična bolest današnjice i od nje pati više od pola milijarde ljudi na planeti. Otkuda ovako alarmantni podaci?
Najnovija istraživanja predviđaju da će do 2025. godine preko 50 odsto Evropljana patiti od alergija. Stručnjaci Medicinskog instituta Univerziteta u Tokiju, tvrde da je zagađenje vazduha štetnim industrijskim materijama i gasovima iz saobraćaja, osnovni razlog što deca u gradovima pet puta češće obolevaju od alergijske kijavice u odnosu na mališane sa sela.
Zemljište zagađeno pesticidima, hrana opterećena konzervansima, meso zasićeno hormonima i antibioticima, sve to narušava naš imuni sistem, a rezultat je pojava autoimunih bolesti od kojih su razne vrste alergija najčešći problem.
Alergijska kijavica najčešća
Tipični simptomi alergijske kijavice uključuju svrab i crvenilo očiju, curenje iz nosa ili zapušen nos, kašljanje, kijanje… Ovi simptomi su izraženi duže od jednog sata dnevno, a ponavljaju se tokom dve nedelje ili duže, obično u određeno doba godine.
Alergijska kijavica se uglavnom vezuje za polen, ali iste simptome mogu izazvati i alergeni poput plesni, prašine, dlaka i perja kućnih ljubimaca, kao i grinje i nadražujuća vlakna iz tkanina, tepiha i slično.
„Najvažnije je napraviti razliku između alergije i prehlade. Čak 90 odsto pacijenata sa alergijskim oboljenjima je nelečeno ili nedovoljno i neadekvatno lečeno. Pacijenti ne sprovode preporuke, često leče sami sebe, terapiju ne uzimaju redovno. Zato se klinička slika alergijskog rinitisa sve češće menja ka težim i hroničnim formama. Alergijski rinitis je neophodno lečiti, jer predstavlja najznačajniji faktor rizika za nastanak astme”, kaže magistar farmacije Katarina Barudžija, regionalna produkt menadžerka za RX lekove u kompaniji Hemofarm.
Sprečiti astmu na vreme
„Svetska istraživanja ukazuju da više od 40 odsto obolelih od alergijske kijavice u daljem toku bolesti dobija astmu. Osobe koje imaju alergijski rinitis, treba što pre da počnu sa odgovarajućom terapijom, u cilju ublažavanja simptoma i tegoba koje utiču na kvalitet života i obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Izbegavajte izlete, vožnju biciklom i druge aktivnosti u prirodi kada su visoke koncentracije polena. Savetuje se ispiranje nosa slanim rastvorima, primena antihistaminskih lekova, kortikosteroidnih sprejeva kao i imunoterapije. Vaš lekar će propisati terapiju koja je najbolja za vas”, kaže naša sagovornica.
Lekovi prvog izbora u lečenju alergijske kijavice su antihistaminici nove generacije, kako kod odraslih tako i kod dece, zbog dokazane efikasnosti i bezbednosti. Oni su na našem tržištu dostupni u vidu tableta, sirupa, spreja za nos ili kapi za oči. Naša sagovornica ukazuje da su lekovi najefikasniji kada se primenjuju preventivno, dakle pre nego što počnu simptomi sezonske alergijske kijavice.
„Kod pacijenata koji imaju perzistentan alergijski rinitis kontinuirano uzimanje leka daje značajno bolje rezultate, a važno je smanjiti koncentraciju grinja u kući uklanjanjem tapaciranog nameštaja, tepiha i zavesa… Alergijski rinitis treba lečiti, a ne čekati da bolest prođe sama od sebe, u protivnom dovodi do težih i neregulisanih oblika astme. Zato je neophodno prepoznati simptome, obratiti se lekaru, pridržavati se preporuka i redovno koristiti propisanu terapiju”, upozorava mr pharm. Katarina Barudžija iz kompanije Hemofarm.
