Bronhitis i kašalj treba odmah lečiti

Hladni dani, vazduh zagađen štetnim gasovima kao i duža izloženost duvanskom dimu, veoma pogoduju pojavi bronhitisa. Bol u grlu, kašalj, povišena telesna temperatura, ali i bol u grudima i mišićima, najčešći su simptomi bronhitisa. Pušači, ljudi skloni alergijama, zatim oboleli od astme, dijabetesa, srčanih bolesti, ali i gorušice, podložniji su oboljevanju od bronhitisa.

„Akutnom infektivnom bronhitisu često prethodi prehlada ili neka druga upala gornjih disajnih puteva Do bronhitisa dolazi usled infekcije virusima i bakterijama. Najčešće su to virusi koji su odgovorni za sezonski grip, samo se kod bronhitisa infekcija pomera niže i dublje u respiratorni trakt. Ova infekcija izaziva zapaljenske procese na bronhijama i trahejama, dovodi do produkcije i nagomilavanja sekreta u plućima što prati uglavnom jak, nadražajni kašalj“, kaže dr Milan Ljubinković, menadžer prodaje WB (Zapadni Balkan) OTC/CHC portfolio iz Hemofarma.

Kašalj je u početku suv, ali se ubrzo pojavljuju sve veće količine gustog šlajma, a iskašljavanje postaje sve teže.

„Upaljene bronhije provociraju stvaranje velike količine sluzi koja se penje prema gore kada kašljete. Kašalj neretko može biti vrlo naporan, pa neki pacijenti osećaju i žareći bol iza grudne kosti koji se pojačava tokom kašljanja. Važno je zato da u okviru terapije pacijent obavezno dobije i lekove koji deluju na razgradnju sekreta u disajnim putevima kako bi se olakšalo i ubrzalo izbacivanje nagomilane sluzi koja u upaljenim bronhijama stvara pogodnu sredinu za razmnožavanje bakterija, pa može doći i do sekundarne bakterijske infekcije kao i drugih komplikacija“, objašnjava naš sagovornik.

Ako se adekvatno leči akutni bronhitis prolazi u roku od nedelju do dve dana iako kašalj može biti prisutan tri nedelje, pa i duže.

„Sa terapijom je jako važno početi već od pojave prvih simptoma, jer jedna od najčešćih posledica i komplikacija nelečenog bronhitisa je upala pluća. Tokom lečenja od bronhitisa treba izbegavati pušenje, boravak u zadimljenim prostorijama, smanjiti fizičku aktivnost i zamaranje. Osnovni cilj terapije je očuvanje optimalne funkcije disajnih puteva i njihovo vraćanje u pređašnje, zdravo stanje. Usled nelečenog ili nedovoljno lečenog akutnog bronhitisa gotovo sigurno se može očekivati da će infekcija preći u hronični, teži oblik bronhitisa“, upozorava doktor Ljubinković.

Ako infekcija preraste u hronični bronhitis disanje postaje otežano, javljaju se malaksalost i zviždanje u grudima, kašalj se pogoršava a komplikacije mogu da budu veoma ozbiljne.

„Nagomilani sekret u plućima postaje gnojav i prati ga uporan, produktivni kašalj koji često izaziva bol pri nakašljavanju. Jako je važno da pacijent u okviru redovne terapije dobije preparat, poput Bisolvona, koji se primenjuje za rastvaranje sekreta kod akutnih i hroničnih bolesti bronhija i pluća i koji će efikasno pospešiti razgradnju tog štetnog sekreta, te njegovo izbacivanje i čišćenje pluća i bronhija. Veoma je opasno ukoliko se ovaj gnojni, lepljivi sekret duže zadržava jer može biti pogodno tle za razvoj veoma ozbiljnih infekcija, pa čak i sepse. Zato je jako važno da se bronhitis odmah leči i na taj način spreče sve komplikacije“, upozorava dr Milan Ljubinković iz Hemofarma.