#HealthStories: Popnite se na svoj Everest

U okviru serijala #Priče o zdravlju razgovarali smo sa Zinovijem Slavinskim (Nižnji Novgorod, Rusija), najstarijim alpinistom na planeti, koji se u 86. godini popeo na najviši vrh Evrope – Elbrus. Zinovij govori o svom stavu prema planinama, o redovnom vežbanju koje pomaže da se održi zdravlje i snaga i u 90. godini.

Recite nam nekoliko reči o sebi, odakle ste? Kako ste se našli u Gorkom?

Rođen sam i živeo sam u Kijevu. Prelep je grad, mnogo ga volim. Kada je počeo rat 1941. godine, imao sam devet godina.

Dobro se sećam dana kada je počeo rat. Trebalo je da tata i ja idemo na istorijsku fudbalsku utakmicu: Dinamo Tbilisi protiv Dinamo Kijev. To su tada bili legendarni timovi. Utakmica nije odigrana...

A onda, u avgustu, bili smo primorani da se ukrcamo u teretni voz, i dva meseca smo putovali kako bismo bili evakuisani u gornji deo zemlje. Kao rezultat toga, našli smo se u Gorkom.

Profesija i rad

U Gorkom sam išao u školu, zatim sam pohađao tehničku višu školu, a 1951. godine sam postao student Politehničkog instituta. Pet godina kasnije, završio sam Mašinski fakultet sa odličnim uspehom!

Romantika posleratnih godina, uspon industrije, razvoj radio elektronike doveli su me do jednog od mnogih istraživačkih instituta u Gorkom gde sam radio četrdeset godina.

Bio je to zanimljiv posao na raskrsnici različitih industrija. Bavili smo se poluprovodničkim tehnologijama, sistemima za prepoznavanje vizuelnih i govornih obrazaca i kreirali endoskopske sisteme.

Dosta posla bilo je u medicini i zdravstvu. Inače, izmislili smo i proizveli jedinstveni instrument za uklanjanje katarakte. Danas se uspešno koristi u mnogim zemljama širom sveta. Tada smo počeli da sklapamo prve ultrazvučne mašine u SSSR-u - njihova istorija u zemlji počela je sa porodilištima i prenatalnim klinikama. Za ginekologe, ultrazvučna tehnologija je postala važno otkriće, čineći mnoge procedure nežnijim i sigurnijim za žene.

Planinarenje: Kada je počelo vaše oduševljenje?

Dok sam studirao, pedesetih godina prošlog veka, planinarenje je bilo u usponu. Izgrađeni su mnogi alpinistički kampovi, organizovani su časovi planinarenja za studente na univerzitetima. Vaučeri za kamp su bili jeftini, a studenti su mogli da priušte da ih kupe od stipendije.

Sa entuzijazmom smo se bavili planinarenjem, trenirali smo i odlazili na naše prve vrhove. Alpinistička oprema i uslovi tih godina su nebo i zemlja u odnosu na današnji nivo. Vreće za spavanje, šatori, rančevi bili su teški. U nedostatku gasnih gorionika za kampove, nosili smo ... snopove drva da založimo logorsku vatru u planinama. Logorska vatra, pesme na gitari - samo su neke od mojih omiljenih uspomena sa tih planinarenja.

A posebna čast u to vreme bila je osvajanje nagrada za planinarenje!

Za penjanje na Elbrus, početkom pedesetih godina prošlog veka, dobio sam značku SSSR penjača prvog stepena. Ali samo nekolicina nas postali su profesionalni penjači, a većina, kao i ja, ostali su amateri. Dok sam bio na fakultetu, nisam propustio nijednu sezonu. Onda je počeo posao, a ja nisam uspeo da iskoristim godišnji odmor šesnaest puta...

Mnogo godina kasnije, moj prijatelj Mihail mi je jednom rekao: „Hajde da proslavimo značajne datume u planinama.“ Imao sam u to vreme preko 80 godina.

I otišli smo u planine... Počeli smo da idemo tamo redovno, svake godine, penjući se u Švajcarskoj, u Austriji. Onda smo odlučili da izaberemo prelepu planinu, a to je bio Kazbek! Popeli smo se na njega 2016. godine kada sam imao 85 godina. Bilo mi je prilično teško.

Sledeće godine, 2017, već sam se ozbiljno spremao da se popnem na Elbrus. Hodao sam svojim tempom i popeo se na vrh iznenađujuće mirno.

O zdravlju

Prvo, naravno, poštujem standardne principe - bez pušenja i alkohola.

Drugo, treba da počnete sa brigom o svom telu i sa kritičkim pogledom na sebe.

Imam moto: ustani ujutru i živi tako da ne požališ što si se probudio.

Pre svega - popijte čašu tople vode. Posle toga doručkujte, ali nemojte se prejedati.

A drugi obrok - savršeno za mene - je oko 18 časova. Da, mogu to da izvedem. I nemojte se previše uzbuđivati ako ponekad preskočite doručak ili večeru.

Naravno, potrebno je da više vremena provodite na otvorenom. Plan je jednostavan: ako možete da izbegnete ležanje, bilo bi vam bolje da sedite; ako možete da izbegnete sedenje, trebalo bi da stojite; ako možete da izbegnete stajanje, trebalo bi da trčite, ili barem da džogirate.

Veoma je važno da steknete naviku da se redovno krećete, ne dozvoljavajući sebi da se povučete: pravdajući se jer „pada kiša“ ili „smrznuću se“. Ovo je neprihvatljivo, moramo se boriti protiv ležanja na sofi.

Vežbanje

Ustajem. Tuširam se najhladnijom vodom koju mogu da podnesem. Odmah me razbudi. Četiri sata treniram na otvorenom. Najčešće na Verkhnevolzhskaja nasipu gde volim da dočekam izlazak sunca. Mislim da ujutru treba biti zajedno sa prirodom.

A u kasnim popodnevnim satima idem u teretanu, na bazen, u rusku banju (saunu).

Ne sećam se da sam nosio kapu zimi, možda ću je staviti ove godine.

Na vrhu

Svako ima svoj Everest. Za inženjera, to je da postane glavni inženjer. Za iskusnog penjača - to je penjanje na najviši vrh sveta. Za sportistu kao što sam ja, to je Kazbek ili Elbrus.

U mladosti sam se popeo na mnoge vrhove. Glavni osećaj pri penjanju na planinu tih godina bio je oduševljenje divljinom i divljenje. Umor, naravno, takođe, ali sam izdržao. A sada, na Elbrusu i Kazbeku, već doživljavam druga osećanja: ogroman umor i ponos! Da sam savladao ovaj izazov, da sam to uspeo i da sam došao do vrha. Jer, naravno, penjanje na planine nije lako, pogotovo posle 60. ili 70. godine.

Teško je preneti ovu neverovatnu lepotu planina! Zapanjujuća kombinacija blistave bele, ludo plave, sunca i beskrajnog prostora.

Kako biste čestitali osobi koja se popela na planinu, šta biste rekli?

Rekao bih: ovo je jedno dostignuće, prevazišli ste sebe!

Koji savet možete da date početnicima koji razmišljaju o planinarenju i penjanju?

Svako može da počne, a važno je početi sa fizičkim treningom, najbolje od svega, sa trčanjem. Samo polako - džogiranje. Sa štapovima. Pazite na disanje. Nema ekstremnog fizičkog stresa, morate pronaći svoj ritam. A ako se ne osećate dobro, onda slušajte svoje telo – možda ćete morati da napustite tešku stazu, ali ćete možda i prevazići svoju nelagodnost u penjanju na planinu. Imaćete saveznika, svoje mlado telo, i pobedićete. Vaše telo ima izuzetnu rezervu, hiljadu apoteka u svakoj ćeliji.

Health Stories: Popnite se na svoj Everest

Šta pomaže zglobovima pri teškim fizičkim naporima?

Nažalost, ozbiljne fizičke vežbe se osećaju na zglobovima. U određenom dobu, često opterećenje na kolenima može dovesti do bolova i upale. Prema preporukama ESCEO (Evropsko društvo za kliničke i ekonomske aspekte osteoartritisa), u ovom slučaju je važno ojačati zglobove hondroprotektorima koji sadrže hondroitin i glukozamin koji će podržati zglobno tkivo i pomoći u održavanju pokretljivosti neophodne za penjanje.

Koje preventivne akcije bi bile prikladne kada se pripremate za planinarenje/pešačenje?

Posebne fizičke vežbe pomoći će u jačanju zglobova. Ishrana takođe igra važnu ulogu u pripremi za fizički napor. Proizvodi koji sadrže želatin poboljšavaju pokretljivost zglobova, riblje ulje pomaže u održavanju elastičnosti i zdrave hrskavice. Naravno, tretman sa hondroprotektorima, kao što je Artra MSM, doprinosi očuvanju zdravlja zglobova. Artra MSM sadrži, pored hondroitina i glukozamina, prirodni sumpor i hijaluronsku kiselinu. Prirodni sumpor je komponenta kolagena i hondroitina, što doprinosi mehaničkoj snazi, čvrstini i elastičnosti hrskavice, ligamenata i tetiva.