Koji su to novi zadaci farmaceuta u zdravstvenom sistemu?
Uloga farmaceuta u zdravstvenom sistemu značajno je proširena u razvijenim zemljama sveta tokom poslednje dve decenije. Savremeni svetski koncept farmaceutske prakse, tzv. farmaceutska nega (Pharmaceutical care), od farmaceuta kao strućnjaka za lek zahteva mnogo aktivnije učešće u praćenju propisivanja lekova, njihovoj primeni i praćenju efikasnosti i bezbednosti terapije. Uloga farmaceuta i lekara postaje ravnopravna, a njihov nastup timski u postizanju zajedničkog i najvažnijeg cilja - optimalnog lečenja bolesnika. Ovaj koncept predviđa bolju farmaceutsku zaštitu i brigu o pacijentu.

„Savremena koncepcija farmaceutske prakse usmerena je na jačanje direktnog odnosa farmaceuta i bolesnika. Individualni pristup pacijentu je put ka uspešnijem lečenju, osnov sprovođenja efikasne, bezbedne farmakoterapije kako bi se postigli maksimalni rezultati lečenja uz minimalne neželjene posledice”, objašnjava magistar farmacije Branislava Daskalović, regionalna menadžerka u kompaniji Hemofarm, i dodaje: „Određene grupe pacijenata kao što su trudnice, deca, hronični bolesnici, ili recimo pacijenti sa oslabljenom funkcijom jetre ili bubrega, zahtevaju posebnu pažnju kako pri odabiru leka tako i određivanju doze leka. Mere opreza tada moraju biti posebno naglašene.”

Poseban oprez kod neželjenih efekata

Obaveza farmaceuta je da vodi računa o svim faktorima rizika vezanim za pojedinog pacijenta i da osigura da se prilikom propisivanja leka u obzir uzimaju osnovne mere o bezbednoj upotrebi lekova. Neke lekove treba upotrebljavati jedino kada očekivana korist nadmašuje rizik od primene.

„Neželjene efekte lekova moguće je svesti na minimum upotrebom najbezbednijih lekova iz terapijske grupe, optimizacijom doze, kao i promenom načina primene. Posebno je važno pratiti bolesnike koji upotrebljavaju novije lekove da bi se na vreme uočili eventualni neželjeni efekti ili neočekivane pojave. ‘Pharmaceutical care’, savremena i proširena koncepcija farmaceutske prakse, od farmaceuta zahteva i da aktivno doprinosi stručnom usavršavanju ostalih zdravstvenih radnika po pitanju efikasnosti lekova i mera bezbednosti njihove primene”, ističe Daskalović.

Odgovoran odnos pacijenta prema lečenju je imperativ uspešnosti terapije

Problem sa kojim se u Srbiji zdravstveni radnici neretko susreću jeste nedovoljno odgovoran odnos pacijenata prema uputstvima u vezi sa uzimanjem terapije. Slikovit primer su oboleli od visokog krvnog pritiska od kojih se u Srbiji leči svaki treći pacijent, a tek svaki deseti ima adekvatno korigovan krvni pritisak. Posledice zdravstvene neprosvećenosti mogu biti veoma ozbiljne i opasne.

„Kada pacijenti zanemaruju savete lekara i pritom lekove ne uzimaju na propisan način, posledice su dramatične. Raste broj teških komplikacija, invaliditeta, smrtnost. Zdravstvena statistika nas upozorava da je nelečeni krvni pritisak uzrok 84 odsto moždanih udara i 2/3 infarkta srca. Svaki četvrti pacijent na dijalizi imao je neregulisan krvni pritisak. Ovakvi scenariji se danas mogu uspešno prevenirati budući da farmaceutska industrija kontinuirano radi na razvoju visokoefikasnih lekova pa se i najteži oblici hipertenzije mogu lečiti”, dodaje Daskalović.

Zdravstvena edukacija i bliži odnos farmaceuta sa pacijentom su dobitna kombinacija

Savremeni svetski koncept farmaceutske prakse pred farmaceuta postavlja zahtev intenzivnijeg rada sa pacijentima kao i obavezu da aktivnog učestvuje na polju zdravstvene edukacije. Kao stručnjak za lekove, farmaceut je dužan da detaljnije upozna bolesnika sa značajem redovne terapije i posledicama nepoštovanja propisanih uputstava.

Prema rečima Branislave Daskalović, magistra farmacije, jedna od ključnih pretpostavki za uspeh svake terapije jeste da bolesnik, ili staratelj bolesnika, budu kvalitetno informisani kako da na pravilan način upotrebljavaju lekove i sredstva koja pomažu pri njihovoj primeni.

„Neophodno im je dati priliku da postavljaju pitanja o terapiji, od razloga za propisivanje pojedinih lekova, do načina njihovog doziranja i primene. Zdravstvena edukacija je jako važan segment u radu farmaceuta i najbolji put da se između pacijenata i zdravstvenih radnika izgradi pozitivan i partnerski odnos”, kaže Daskalović.

Savremeni koncept farmacutske prakse od farmaceuta traži i da ovlada veštinama dobre komunikacije i da sa pacijentom gradi odnos baziran na razumevanju, saosećajnosti, pristupačnosti. Farmaceut je dužan i da se aktivno uključi u zdravstvenu edukaciju šire populacije, kroz promociju zdravih stilova života i prevencije bolesti.

„Tradicionalna uloga farmaceuta u pripremi, distribuciji i izdavanju lekova značajno se promenila i proširila u smislu pružanja kvalitetnije farmaceutsko-terapijske usluge. Model širenja fokusa sa leka i na bolesnika donosi farmaceutu povećanu odgovornost i šire obaveze, ali je to put ka boljoj zaštiti pacijenta i njegovoj većoj sigurnosti”, zaključuje Daskalović.