Preventivna zaštita zdravlja

Budući da je svakodnevni život uglavnom bio na čekanju zbog Covid-19 pandemije, nisu samo zabavni događaji bili ti koji su otkazivani: skoro 1 od 5 Evropljana je odložio zdravstveni pregled tokom pandemije. Na prvi pogled, ovo se čini razumnim, jer je većina nas dala sve od sebe da izbegne izlazak iz kuće – a lekarska ordinacija je svakako bila poslednje mesto gde se ide dobrovoljno, osim ako nije apsolutno neophodno. Ali da li će nam nedostatak preventivnih zdravstvenih pregleda doći na naplatu u budućnosti – i našem zdravstvenom sistemu?

Opklada: Kako su se Evropljani nosili sa zdravstvenom zaštitom tokom pandemije

Nešto više od 1 od 3 Evropljana smatra preventivne zdravstvene preglede razumnim i redovno ih posećuje

Skoro 1 od 5 otkazao je preglede kod lekara tokom pandemije

Među osobama sa postojećim zdravstvenim problemima, 10% pregleda je odloženo

28% Evropljana čeka da im ne bude dobro ili da osete bol da se konsultuju sa svojim lekarom

Istina je da većina nas verovatno naročito ne uživa u odlasku kod lekara. Međutim, sa tehnološkim i naučnim napretkom, ideja o odlasku kod lekara samo kada stvari već ne deluju dobro uveliko je zamenjena povećanim fokusom na važnost preventivne zdravstvene zaštite. To znači: imati zakazane preglede u redovnim intervalima da biste pratili svoje zdravlje tokom vremena. I, potencijalno, mogućnost rane intervencije ako se otkriju nepravilnosti. Čini se, ipak, da neki od nas i dalje nisu svesni opasnosti odlaganja zdravstvenih pregleda, kao što pokazuju odgovori u zdravstvenom izveštaju kompanije STADA za 2021. Svemu ovome dodajte pandemiju i može se desiti da se suočimo sa nekim ozbiljnim problemima u budućnosti.

Zašto su preventivni zdravstveni pregledi važni?

Preventivni zdravstveni pregledi nužno ne sprečavaju da se ljudi razbole – ali oni mogu pomoći u otkrivanju ranih znakova bolesti, omogućavajući na taj način brzo lečenje i, u mnogim slučajevima, sprečavaju ozbiljnu štetu. Ovo se ne odnosi samo na bolesti poput raka, već se odnosi i na stanja povezana sa stresom, kao što je izgaranje. Ako se takvo stanje otkrije rano, to ne samo da može spasiti osobu od nepotrebne patnje, već i uštedeti na dugotrajnim i često skupim lešenjima koji se često javljaju što dalje bolest napreduje.

Kada je izbila Covid-19 pandemija mnogi Evropljani su razumljivo smatrali da treba izbegavati sve nebitne odlaske kod lekara. Skoro svaki peti Evropljanin (18 odsto) priznaje da je odložio pregled ili da ga je potpuno otkazao zbog straha od infekcije. Najoprezniji u tom pogledu bili su Italijani, 30 odsto je reklo da su otkazali pregled, a za njima slede ljudi u Srbiji (26 odsto) i Rusiji (25 odsto). Istovremeno, 58 procenata Evropljana nije prijavilo nikakvu promenu u svom ponašanju u vezi sa posetom svom lekaru.

Ono što je, međutim, alarmantno jeste 10 odsto redovnih pregleda za već postojeće i hronične bolesti koji su otkazani zbog kovida – najviše u Rusiji (19 odsto), Srbiji i Ukrajini (14 odsto).

Sve u svemu, zdravstveni pregledi nisu previše popularni među Evropljanima: nešto više od trećine njih (34 procenta) smatra ih razumnim i obavezno ih redovno praktikuju. Dodatnih 13 odsto kaže da pristaje da bira vrste pregleda, dok se drugi ili osećaju neprijatno ili ne razumeju zašto takvi pregledi imaju smisla. Portugal je istaknuti primer zdravstvene prevencije u Evropi gde svaka druga osoba redovno ide na preporučene preglede. Ljudi u Nemačkoj i Španiji su na zajedničkom drugom mestu sa po 42 odsto.

Nasuprot tome, 28 odsto Evropljana kaže da uopšte ne idu ni na jednu vrstu preventivnog pregleda – njihov unutrašnji alarm se ne uključuje sve dok ne osete fizičku nelagodu. Takvom ponašanju su posebno skloni Holanđani (44 odsto).

Koji zdravstveni pregledi su razumni?

Zdravstveni izveštaj kompanije STADA otkriva: 8 odsto Evropljana nije sigurno na koje zdravstvene preglede treba da ide. U stvari, preporuke za redovne preglede odraslih razlikuju se od zemlje do zemlje. Oni takođe zavise od opšte zdravstvene infrastrukture u regionu, kao i pokrivenosti preventivnih pregleda zdravstvenim osiguranjem.

Uopšteno govoreći, svakako nikada nije loša ideja zakazati pregled kod lekara opšte prakse jednom godišnje kako bi se proverilo sveukupno zdravlje, uradile analize krvi i saznale najnovije informacije o imunizacijama. Tokom takvog pregleda mogu se otkriti rani znaci ozbiljnih stanja kao što su bolesti srca ili dijabetes, kao i nedostatak vitamina ili druge anomalije u krvi.

Dodatni zdravstveni pregledi i njihovi intervali često su određeni uzrastom i polom pacijenta, kao i porodičnom predispozicijom za određena stanja. Preporučeni pregledi za žene uključuju godišnju posetu ginekologu radi provere ranih znakova raka dojke i reproduktivnih organa, kao i određenih patogena kao što su HPV i hlamidija. Od otprilike 35. godine, i muškarci i žene treba da urade dvogodišnji pregled raka kože. Prevencija raka kod muškaraca počinje od oko 45. godine sa godišnjom proverom za rak genitalija i prostate. Od oko 50. godine, žene i muškarci bi trebalo da urade pregled za rak debelog creva, a žene bi mogle razmišljati o mamografiji dvaput godišnje.

Ono što važi za svakoga, bez obzira na lokaciju, pol ili godine, je sledeće: umesto da dođete u nezgodnu situaciju tako što ćete sedeti i čekati da se pojave simptomi, bolje je da preduzmete mere i jednostavno stupite u kontakt sa svojim lekarom – posebno ako određeno stanje već postoji u porodici. Kada ste u nedoumici, nemojte odlagati stvari, već kontaktirajte svog lekara opšte prakse ili zdravstvenog radnika za informacije o tome koje zdravstvene preglede treba da redovno obavljate da biste živeli dug, srećan i život u kojem sami donosite odluke.

Zdravstveni izveštaj kompanije STADA za 2021. godinu: Reprezentativna onlajn studija koju je sproveo Kantar u ime kompanije STADA. Vremenski okvir istraživanja: od marta do aprila 2021.
Uzorak: po oko 2.000 ispitanika iz Austrije, Belgije, Češke, Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Poljske, Portugalije, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Ukrajine i Velike Britanije.