Izdvojite vreme za sebe

Kako promišljen sveobuhvatan pristup telu utiče na naše psihičko i fizičko zdravlje? U sklopu serijala Priča o zdravlju (Health Stories), donosimo priču sa Franzi, poznatom blogerkom iz Nemačke, koja nas vodi na duhovno putovanje i nadahnjuje nas da svoje telo i um dovedemo u sklad.

Franzi, zalažeš se za to da na zdravlje treba gledati holistički. Šta to znači za tebe?
Za mene je zdravlje spektar različitih međusobno povezanih elemenata koji se tokom vremena prirodno menjaju. Umetnost je u pronalaženju ravnoteže između svakodnevnog života, posla i svega ostalog što nas zaokuplja. Za mene lično, vođenje zdravog života znači pronalaženje ove ravnoteže. Neravnoteža između fizičkog i mentalnog je fenomen koji nam je svima poznat. Zdravlje se odnosi na sve ono što čini vaš život – vašu porodicu ili prijatelje, šta jedete, koju muziku slušate i kako vežbate. Sve zavisi od pojedinca, nema ni ispravnog ni pogrešnog. Zdravlje je briga o sebi.

„Ono što je za mene u sportu najvažnije jeste to da mi prija, a ne da li je način na koji vežbu izvodim perfektan.”

Šta je za tebe najvažnije u vežbanju i sportu?
Sport je oduvek bio veliki deo mog života, iako nikada nisam bila profesionalni sportista. Sport mi je uvek bio zabavan – vežbanje samo za sebe, bez pritiska. Lepota sporta je u tome što postoji toliko mnogo različitih načina da vam bude od pomoći. Dakle, za svakoga ima po nešto.

Budući da se sportom ne baviš profesionalno, kako si pronašla pravi sport za sebe? Da li voliš da isprobavaš različite stvari?
Apsolutno. Bilo da se radi o jogi, trčanju, boksu, gimnastici ili skokovima u vodu - uzbudljivo je upoznavati sebe kroz proces učenja. Mogu da se razvijam na ličnom nivou, postavljam sebi ciljeve, a zatim i da ih ostvarujem, poput polumaratona. Preuzeti odgovornost, raditi sa sopstvenim telom i na kraju postići zadati cilj ne može se uporediti ni sa čim drugim. Prolazeći kroz tu ciljnu liniju sa žmarcima koji su prožimali svaki deo mog tela, bila sam tako neverovatno ponosna na sebe što sam uspela da uradim nešto u šta ni ja, a kamoli drugi ljudi, ne bi verovali. Bilo je zaista neverovatno.

Mnogi kažu da „sport nije samo sport”. Šta ti misliš o tome?
I ja na to gledam na isti način. Jer osim fizičkog aspekta, sport nas uči još mnogo toga - disciplini, doslednosti, svesti o fizičkoj aktivnosti, hrabrosti da se nikad ne predajemo. Što se mene tiče, naučila sam da mogu postići dosta, ako se pridržavam toga.

„Mislim da svako može da vežba. Svako može da odvoji 15 minuta. Na kraju krajeva, to je vreme koje posvećujete sebi.“

Joga je veoma aktuelna tema ako govorimo o spoju fizičkog i psihičkog. Po čemu je joga tako posebna za tebe?
Ono što mi se sviđa kod joge je to što prirodno mogu da se dovedem u stanje da mogu da isključim svoj um. Da se odmaknem od svojih misli i budem sama sa sobom i svojim telom. Svesna svog disanja, pokreta, ovde i sada. Da dam predah svojim mislima koje se okreću poput točka za hrčke - dovoljno dugo da se podsetim da nisam samo zbir svojih misli. Da sam mnogo više od toga. Da su ove beskrajne misli i stanja koja me svakodnevno prate nešto što će na kraju proći, kao i sve u životu.

Neki kažu da je joga vrlo tehnička stvar. Da li se slažeš sa tim utiskom?
U jogi pravim pokrete samo zbog sebe. Na koji god način mi prija. Ne borim se niti primoravam sebe na bilo kakve asane i slušam svoje telo koje mi govori dokle sežu moje granice. Zvuči kao floskula, ali to je za mene bio veliki korak ka praktikovanju joge na smislen način. Joga je, baš kao i život, ravnoteža između insistiranja na nečemu i popuštanja. Pustite napetost, duboko udahnite i iznenadićete se da sve nekako dođe na svoje mesto. Sad kad su vam obe ruke slobodne, možete se držati onoga što će vas zaista pomerati napred.

„Joga me opušta. Potpuno sam u skladu sa samom sobom i sa sadašnjim trenutkom.“

Joga je veza tela i uma. Šta vam se kod nje toliko sviđa?
Kada radim jogu, volim da zatvorim oči. Oči koje registruju i procenjuju na hiljade stvari, tokom celog dana. Kada radim jogu, ne želim da procenjujem ništa. Ne želim da proveravam kako izgledam u ogledalu, da li radim kako treba. Samo želim da obratim pažnju na to da li mi to sada prija. Svest o sebi i isključivanje unutrašnje osude zahteva vreme, ali je izuzetno dragoceno ne samo za vežbanje joge već i za život. Pokušajte!

Šta mislite o strogim planovima za treniranje i ishranu?
Trening i dijeta nikada ne bi trebalo da predstavljaju ograničenja. Umesto toga, ljudi bi trebalo da pronađu nešto što vole da rade. Tada ćete duže ostati na lopti i na kraju dugoročno izvući neku korist iz toga.

Izazovi su takođe nešto uzbudljivo u sportu. Kako ste se osećali nakon polumaratona?
Nakon što sam izdržala 21 kilometar i protrčala kroz ciljnu liniju, iako niko nije verovao (pa ni ja sama) da ću uspeti, i taj osećaj postignuća, kada verujete u sebe.... Iskreno, za to ne mogu da nađem adekvatne reči.

Dakle, u sportu se ne radi samo o održavanju rada fizičkog već i mentalnog motora?
Upravo na to mislim pod tim da sport može da vas podigne na sledeći nivo, ne samo u fizičkom smislu, već i mentalno. Zbog toga je sport mnogo više od stremljenja da imate vitko, čvrsto telo. Takođe vam pokazuje da ste živi i da ste u pokretu. To vam je potrebno da biste se osećali dobro. Za to su ljudi na kraju krajeva stvoreni.