Oprezno sa antibioticima

Dr Danijela Stanišić-Srdić, iz Hemofarma, savetuje: „Budite oprezni sa antibioticima”.

„Antibiotike uzimajte samo kada je neophodno i nikada ‘na svoju ruku’. Neracionalna upotreba antibiotika ugrožava zdravlje pojedinca ali i cele populacije, jer doprinosi razvoju otpornosti bakterija na postojeće antibiotike”, ističe dr Stanišić-Srdić.

Istraživanje Štada grupe o budućnosti zdravlja je pokazalo da čak trećina Evropljana pogrešno veruje da se antibioticima borimo protiv virusa. Ovi uvidi potvrdili su nam neophodnost da o antibioticima više i češće razgovaramo.

Prema upozorenju Svetske zdravstvene organizacije, u naredne tri decenije, svake godine bi moglo umirati čak 10 miliona ljudi od bolesti čiji su uzročnici bakterije otporne na antibiotike. To je više od broja pacijenata koji godišnje umru od bolesti raka i čak 10 puta više od godišnjeg broja stradalih u saobraćajnim nesrećama. O ovoj temi razgovarali smo sa dr Danijelom Stanišić – Srdić, menadžerkom Rx portfolija u Hemofarmu, koja nam otkriva zašto pacijenti sve češće razvijaju rezistentnost na antibiotike.

„Danas imamo zabrinjavajuću situaciju da su određene bakterije evoluirale u takozvane multi rezistentne forme i poseduju visok stepen rezistencije na antibiotike preporučene za lečenje infekcija izazvanih njima. Nisu to, kako se često čuje, nove ’superbakterije’. Reč je o starim, poznatim bakterijama, koje su počele da razvijaju otpornost na postojeće antibiotike. Rezistenciji je u velikoj meri doprinela neracionalna upotreba antibiotika. Kako bismo to predupredili, postojeće resurse ovih lekova moramo koristiti racionalnije”, kaže Stanišić-Srdić.

Srbija uspostavlja kontrolu

Srbija je punu deceniju, sve do 2015. godine bila neslavni rekorder po preteranoj upotrebi antibiotika u Evropi. Pooštrenim kontrolama kod izdavanja lekova, edukacijom lekara, ali podjednako i kampanjom Ministarstva zdravlja o podizanju svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika, nepravilna potrošnja antibiotika je umanjena za trećinu dosadašnje upotrebe. U međuvremenu, Srbija je dobila i ’Nacionalni vodič za racionalnu upotrebu antibiotika’ u kojem je precizno definisan svaki korak u lečenju bakterijske infekcije sa ciljem racionalne upotrebe antimikrobnih sredstava.

„Racionalna upotreba podrazumeva primenu odgovarajućeg antibiotika u odgovarajućoj dozi, na adekvatan način, i u tačno propisanom vremenskom periodu. U protivnom, rizikujemo da nemamo očekivani ishod terapije i da neodgovarajućim lečenjem direktno doprinesemo bakterijskoj rezistenciji. Neki od važnijih faktora koji doprinose pojavi bakterijske rezistencije su propisivanje antibiotika za nebakterijske infekcije, primena u profilaktičke svrhe duže nego što je potrebno i nepridržavanje preporuka relevantnih vodiča za racionalnu primenu antibiotika. U Vodiču su date jasne preporuke kada problem može da se reši nekim od antibiotika starije generacije, a kada je potrebno uključiti noviji lek, tzv. ’rezervni antibiotik’”, ističe Stanišić-Srdić.

Preporuka je da se ’rezervni antibiotici’ primenjuju kao poslednja opcija jer se tako noviji medikamenti čuvaju za ozbiljnije infekcije.

„Vodič je podsetio na značaj i snagu antibiotika starije generacije, koji duže nisu bili u širokoj primeni, pa je rezistencija bakterija na njih niska a efikasnost im je visoka”.

Pratiti savete farmaceuta i lekara je obaveza svakoga pacijenta

Veliki problem u Srbiji je sklonost građana da sami sebe leče i uzimaju antibiotike po slobodnom nahođenju. Sagovornica iz Hemofarma ukazuje da ovakvo nepropisno lečenje ostavlja prostora za ozbiljne rizike.

„Prilikom propisivanja antibiotika lekar uzima u obzir uzrast pacijenata, stanje bubrežne i jetrine funkcije, da li je pacijent koristio antibiotike u poslednje vreme ili koje lekove trenutno uzima, informacije o alergijama i sl. Zbog svega navedenog, jasno je da su antibiotici lekovi koji se nikako ne smeju uzimati proizvoljno. Neodgovarajući antibiotik, ili nepravilno doziranje, mogu izazvati brojna neželjena dejstva poput: dijareje, osipa, povraćanja, alergijskih reakcija, vaginalne kandidijaze, poremećaja funkcije bubrega, oštećenja jetre, kostne srži, nerava, slabljenja vida, srčane aritmije i dr.”, kaže Stanišić-Srdić.

Kad god je to moguće, antibiotik bi trebalo primenjivati ciljano, na osnovu antibiograma, jer su rezultati lečenja tada najbolji.

„Često se, međutim, zbog hitnosti stanja antibiotik mora primeniti odmah. Reč je o tzv. empirijskoj terapiji. U toj situaciji, veoma je važno znanje i iskustvo lekara. Primena antibiotika u profilaktičke svrhe se najčešće sprovodi kod imunokompromitovanih pacijenata i kod pacijenata koji će biti podvrgnuti određenim hirurškim intervencijama. Naravno, profilaktička primena antibiotika mora biti kratkotrajna i usmerena protiv poznatog ili očekivanog uzročnika. Svaka neodgovarajuća ili preterana upotreba antibiotika nosi višestruke opasnosti, kako po samog pacijenta, tako i po javno zdravlje. Zato se strogo treba pridržavati indikacija za njihovu primenu”, poručuje Stanišić-Srdić.

Hemofarm preporučuje: Uz antibiotik obavezno Probiotic Forte

Antibiotici narušavaju prirodnu ravnotežu u crevima jer neselektivno uništavaju kako loše, tako i dobre, probiotske bakterije. To dovodi do slabljenja opšte otpornosti organizma tako da svaki treći pacijent dobije dijareju uzrokovanu antibiotskom terapijom.

Rizik od dijareje je veći kod terapija antibioticima širokog spektra dejstava, često ponavljanih i kombinovanih antibiotskih terapija. Najosetljivije grupe pacijenata su deca mlađa od 7 godina i stariji od 65 godina.

Jedini način da se spreči disbalans crevne flore usled uzimanja antibiotika jeste uzimanje dodatnih količina probiotskih bakterija. Zato uz antibiotik obavezno uzmite i Probiotic Forte.